Пооштрени услови кредитирања

Већ другу годину заредом висина задужења становништва је у стагнацији. Становништво тражи само позајмице за краткорочно премошћавање ликвидности, а банкари сматрају да су то најризичније позајмице где су и највећа кашњења. Иако се чини да су пооштрени критеријуми банака при одобравању нових кредита, банке тврде да се ту ништа није променило осим доследног поштовања процедуре.

Кредитно способних клијената је све мање, па се чини да су банке толико уздржане при одобравању нових кредита као да их деле бесплатно. Посебно су ригорозне уколико имате активно утужење за неуредно враћање.

"Уколико је постојало утужење клијента и износ тог утужења није драстично велики зависи од индивидуалног критеријума који је банка дефинисала, али то не значи да се такав прозивод неће одобрити", каже Растко Ницић из Уникредит банке.

Када је реч о документацији за кредит, на пример за рефинансирање, у свим банкама је слично. Тражиће вам фотокопију личне карте, захтев за кредит, сагласност кредитног бироа, административну забрану, промет по текућем рачуну за најмање пола године и потврду о стању дуга у другој банци. Иако кредитни биро бележи сва кашњења на самој банци је да утврди врсту и износ кредита, који ће да има блажи критеријум при одобравању новог.

"Сва кашњења не дуже од 60 дана, у последње две године не сматрају се значајним приликом одобрења кредита, као и кашњења преко 60 до 90 дана у периоду четири године", каже Ана Цигић из "Сбербанке".

Према њеним речима, за одобрење кредита не сматра се значајним и износи од хиљаду до 10 хиљада динара ако су мањи од једног процента од одобреног кредита.

За разлику од класичне робе или услуга код кредита никада нема распродаја. За тим нема ни потребе, јер су тражња али и кашњења велики. Триста педесет хиљада клијената касни само са отплатама дуга по картицама и текућим рачунима у висини од 800 милиона евра.

Економисти кажу да је оваква ситуација са кредитима равнотежа малог броја кредитно способних клијената и банака које не смеју да срљају у скупе пласмане које им после праве губитке.

"Један број људи је узео кредите да решава тешку позицију и своја питања. Нажалост велики број тих људи је у тешким проблемима и не може да враћа те кредите, не може да враћа ни неке евентуално нове за рефинансирање постојећег дуга. Сви други чекају шта ће се десити имајући у виду да је каматна стопа у Србији прилично велика", каже Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.

Највећи изазов за банке у овој години биће дилема да ли отписивати лоше дугове или поделити проблеме предузећа и ризике, што смо већ гледали деведесетих година прошлог века.