Зазирање од јавно-приватног партнерства

Партнерство приватног и јавног сектора у инвестиционим подухватима у свету је одавно добитна комбинација, и у богатим државама - без изузетка, али Србија, иако има правну и институционалну основу, још зазире од оваквог облика финансирања.

Јавно-приватно партнерство је модел деценијама присутан на свим меридијанима, када су у питању највеће инфраструктурне инвестиције. Скорашњи примери учешћа приватног капитала у партнерском односу са јавним сектором су, рецимо, реновирање стадиона Француске тениске федерације (ФФТ) - "Ролан Гарос", и изградња и одржавање метроа у Лондону.

Енергетски ефикасна јавна расвета у градовима Немачке, Велике Британије, Италије, Мађарске, Јапана, и бројних развијених земаља такође је производ јавног и приватног партнерства, као и изградња стадиона "Пјер Мороа" фудбалског клуба Лил, или арене за зимске спортове - "Снорас Сноу" у Литванији...

Дефиниција јавно-приватног партнерства (ЈПП) каже да оно представља концепт који служи да се задовоље друштвене потребе укључивањем приватног партнера првенствено као финансијера, али и као вршиоца услуга.

Када треба укључити приватни сектор 

У ситуацијама када јавни сектор, без обзира на то да ли је у питању национални, регионални или локални ниво, нема капацитет да из буџета финансира пројекте или да се задужи, пожељно је укључити приватни сектор који је много флексибилнији и има већи финансијски капацитет.

Случај из региона који може да послужи као пример решавања општедруштвеног проблема је реконструкција, одржавање и пружање услуга и управљање центрима за дијализу у Румунији, објављено је у новом броју часописа Привредне коморе Србије "Нови Корак".

Више од 25 одсто румунских држављана у протеклој деценији се лечило у центрима за дијализу формираним путем јавно-приватног партнерства. То је иначе трећи случај примене ЈПП модела у сарадњи Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) са Владом Румуније у здравству од 2002. године.

Како се наводи, Србија има заокружен нормативно-правни оквир и институцијалну основу за примену ЈПП, али оно што недостаје у овом тренутку је недовољна афирмација ЈПП. Због тога и постоји веома мали број пројеката - само их је шест одобрено од стране Комисије за ЈПП за непуне две године.

Оцењено је да је пред Србијом период који ће сигурно обележити афирмација модела ЈПП и многе законодавне, али и институционалне измене које ће се радити у ходу.

ЈПП је развојна шанса, међутим важно је бити обазрив, добро проценити и водити се само и искључиво општим друштвеним интересом.