Како рестартовати српску привреду?

Коморе, уније, асоцијације, више од хиљаду представника удружења послодаваца код нас, одазвали су се позиву ресорног министра да заједно размотре како урадити рестарт српске привреде. Највише је било представника малих и средњих предузећа. Сагласили су се да реформа привреде касни бар двадесет година.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да су њихове жеље све више окренуте ка опстанку фирми, а не њиховом развоју.

Мала и средња предузећа јесу важна, али њихов живот је могућ само ако постоје велике фирме, ако развијемо индустрију, каже председник највећег удружења послодаваца.

Председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић сматра да људи треба да раде за далеко већи износ од 100 или 200 евра, да би се, како каже, покренуо средњи слој који ће да купује и да чини економију "живом".

"Нама треба плата између 700 и 1.000 евра", оцењује Сертић.

Према анкети Уније послодаваца, оно за шта се у протекла три месеца залагао министар, подржава више од 80 одсто привредника у приватном сектору, док за увођење реда у јавни сектор од њих има потпуну подршку.

Министар наглашава да је кључно решити проблем 153 предузећа у реструктурирању, и зато је важно установити колико вреде.

Радуловић оцењује да је приватна привреда будућност Србије и да она мора да буде заснована на профиту.

"Ја не знам коме се та реч не допада, можда је заостатак из неке наше прошлости. Наша будућност је у привреди која ствара профит", истиче Радуловић.

Међу највећим проблемима привредници наводе конкуренцију сивог тржишта, а њено сузбијање искључиво је у рукама државе.

Дијана Глигоријевић из Удружења привредника "Послодавац" каже да држава не обраћа довољно пажњу на њих.

"Не само да угрожавају сам профит, већ и сам рад и пословање наших компанија", напомиње Глигоријевић.

Измене четири системска закона имају подршку послодаваца, али је, кажу, важно донети и подзаконска акта која ће обезбедити да се они заиста и примењују, што у протеклим временима често није био обичај.