Наредна година, година реформи

Представници Америчке привредне коморе, која окупља 180 домаћих и страних компанија, показали су у истраживању оптимизам у вези са запошљавањем нових радника у наредне две године. Међутим, да би се запосленост повећала, као предуслове наводе реформу радног законодавства, ефикасан порески систем, смањење сиве економије и више новца.

Чак половина испитаника очекује додатне инвестиције и запошљавање, стагнацију броја запослених очекује трећина, а 15 одсто њих мисли да ће се смањити број радника.

На представљању резултата истраживања били су министри финансија, привреде и правде, који и сами тврде да су за то потребне реформе, које најављују за наредну годину.

Министар финансија Лазар Крстић најављује да би већ крајем 2014. године Србија могла да има другачији привредни амбијент, а да ли ће га и имати, зависи пре свега од динамике спровођења планираних мера. 

На округлом столу под називом "Друго пролазно време: Укључи се за промену", Крстић је рекао да се, с обзиром на динамику и доследност у спровођењу свих мера које су планиране, привредни амбијент заиста може променити.

"Када ће нам бити боље зависи од тога када ћемо те предуслове испунити", додао је Крстић.

У последња три месеца, рекао је, спроведене су припреме за свеобухватније структурне реформе, и тих првих сто дана од реконструкције владе било је посвећено раду на изради системских закона, мерама за сузбијање сиве економије и планирању решавања проблема предузећа у реструктурирању.

Намера је да се у наредном периоду организује свеобухватна дискусија о пореском систему и начину финансирања читаве државе, да се зна ко је за шта одговоран и одакле се вуку приходи.

"Јасно смо дефинисали циљеве и почели да радимо пуном паром на стварима које ће привредни амбијент учинити бољим", рекао је Крстић.

Министар привреде Саша Радуловић истакао је да је следеће године потребно спровести дубоке реформе у Србији да бисмо 2015. "почели да осећамо бољитак".

Радуловић очекује да се измене Закона о раду нађу у Скупштини Србије у јануару идуће године.

"То је критичан закон који не само да ће омогућити привредни раст запошљавања већ и успешан завршетак приватизације", рекао је Радуловић.

Министар привреде је указао на то да је лоша приватизација предузећа оставила читаву армију незапослених у Србији.

Министар правде Никола Селаковић поручио је да ће се интензивно радити на успостављању правне предвидљивости, која је неопходна за добар привредни и инвестициони амбијент.

"Нико неће да уложи новац ако не зна како ће у случају спора моћи да заштити своја права", рекао је Селаковић на округлом столу.

Прецизирао је да ће се радити на јачању дисциплине рада у судовима, хитности у решавању радних спорова и уједначавању судске праксе.

Селаковић је поручио и да се залаже за јавно објављивање свих пресуда, то јест типских решења за исте врсте спорова.

"Иста правна ситуација треба да се решава на исти начин, то је оно што је сваком инвеститору у интересу", рекао је министар правде и додао да та пракса у Србији, у овом тренутку, није на потребном и задовољавајућем нивоу.

Селаковић је подвукао да радни спорови морају да се решавају на хитан начин, али и навео да одређене земље ЕУ, па чак и старији чланови Уније имају проблем са брзином решавања радних спорова.

Министар правде је рекао да нема довољно маневарског простора, али да се у њему мора кретати и тражити решење за дуготрајне радне спорове, неуједначене судске праксе.

Селаковић ипак верује да ће за годину дана моћи да се говори о ономе што је урађено у тој области.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт очекује да ће се наредног месеца одржати прва међувладина конференција о придруживању Србије Европској унији и додао да ће Србија тиме подићи ниво сарадње и постати део ЕУ.

Давенпорт је оценио да ће се квалитет односа тиме битно променити.

Говорећи о економском развоју Србије и правној основи која то треба да омогући, он је рекао да су у ЕУ задовољни новим приступом који се не односи само на Србију, већ и на Црну Гору.

Каже и да су у ЕУ схватили да су поглавља 23 и 24 изузетно важна и да су то питања у којима је најтеже остварити напредак.

Према његовим речима, нема 100 одсто уједначене судске праксе ни у земљама ЕУ, али је потребно да се Србија угледа на најбољу праксу у појединим земљама, посебно онима које су се сусретале са сличним искуствима.

Давенпорт је оценио да је Србија успоставила оквире за суочавање са највећим изазовима и да сматра да су и у Стратегији о правосуђу коју је Србија усвојила, препознати највећи изазови.

Шеф Делегације ЕУ закључио је да Србија има прилику да крене напред, као и да ЕУ подржава тај процес, да ће га пратити и да ће радити заједно са српском владом на његовој реализацији.