Сива економија "гута" милијарде

Процењује се да сива економија у Србији годишње прогута између милијарду и по и три милијарде евра буџетских пара. Држава губи због ненаплаћеног ПДВ-а и акциза, а легална запосленост се смањује. Због недостатка контроле, производи са улице су често здравствено небезбедни, а због нелојалне конкуренције, многи од оних који легално послују раде са губитком или су принуђени да затварају фирме.

Према проценама на сивом тржишту у Србији годишње се окрене између четири и пет милијарди евра. Неки сматрају чак и двоструко више. Ту можете купити готово све од хране и пића, до кућне хемије и дувана.

Нелојална конкуренција је све већи проблем оних који легално послују.

Власник трговинске радње Стеван Родић каже да на једној страни плаћа све обавезе према држави, а они их не плаћају. Та разлика је и до 40 одсто и према његовим речима, она се огледа у неплаћању пореза и доприноса радницима, ПДВ-а и свих осталих дажбина.

"Такође ни преглед намирница немају. Ми то морамо платити. Самим тим ми смо скупљи и до 30 одсто у односу на улицу, и наравно нама стално опада промет, док њима на улицама стално расте промет", каже Родић.

У сивој зони све је више домаће робе.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да је највећи нелегални промет преко физичких лица на пијацама.

"По важећем Закону о трговини нити тржишна инспекција, нити комунална полиција нема надлежности да ту робу одузима. Ми као организација можемо само да покренемо иницијативу да се важећи закон измени и да се та област уреди", каже Паповић.

Прве мере у сузбијању сиве економије везане су за рад Пореске управе, кажу у Министарству финансија.

Државни секретар Министарство финансија Никша Вушуровић каже да се оне односе на увођење он лајн контроле издавања фискалних рачуна, на обједињену наплату свих врста пореза и доприноса на доходак физичких лица.

"До половине године очекујемо увођење електронских пореских пријава и на крају реорганизацију пореске управе које ће се догодити у току 2014. године", каже Вушуровић.

Очекује се да ове мере и спречавање шверца дувана буџет напуне са додатних 150 милиона евра. У министарству привреде сматрају да репресија државе неће обрисати сиву зону.

"Имамо дефинитивне закључке да је једини начин за значајно смањење сиве економије значајно смањење намета на најниже плате. Ми ту немамо никакве дилеме. Имамо развијен предлог који тренутно није добио већинску подршку, што не значи да смо ми од њега одустали. То је једини начин да се сива економија преведе у легални сектор", каже Александар Стевановић, саветник министра привреде.

У Србији је више од 30 одсто бруто-друштвеног производа у сивој зони,у земљама окружења око 25 процената,а у Европској унији између 15 и 20 одсто. У Министарству финансија процењују да нам је потребно три до четири године да достигнемо ниво суседних земаља.