Јавна предузећа, штедња не покрива трошак

Трошкови на субвенције, гаранције и отплату дугова јавних предузећа и државних банака идуће године биће двоструко већи од уштеда које је Влада предвидела својим мерама - солидарним порезом и повећањем ПДВ-а.

Из Фискалног савета упозоравају да ће, без увођења реда у јавна предузећа, мере којима се штеди на грађанима бити узалудне. Из Владе одговарају - од идуће године јавна предузећа ће имати професионални менаџмент, а најкасније до 2016. биће профитабилна.

Рачуница је јасна - сва штедња наредне године ни близу није довољна да покрије трошкове јавних предузећа. С једне стране је 300 милиона евра уштеда од увођења солидарног пореза и повећања ПДВ-а, а са друге 560 милиона евра из буџета за субвенције и отплату старих дугова јавним предузећима и државним банкама.

Владимир Вучковић из Фискалног савета каже да су потребне суштинске промене у раду јавних предузећа.

"Правно-формалне промене јесу важне, али је много важније да та предузећа добију менаџмент какав заслужују и какав треба да имају, да послују рационално, јер заиста постоји економско утемељење да ова предузећа послују без губитака и без нових дугова", каже Вучковић.

Србијагас је водећи на листи за отплату дугова. И без евра новог кредита, у наредне три године мораће да враћа по 150 милиона евра.

Међутим, ради куповине новог гаса опет се задужује уз гаранције државе. Правдају се тиме што нико не плаћа гас на време.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић каже да је једино решење да се пословање јавних предузећа сведе у законом предвиђене норме.

"Кад се неки гас испоручи, он мора да се плати. Што се мене тиче, и нас који смо у јавним предузећима, који смо директна мета јавности, посланика и седме силе, што пре нас пусте да радимо по еконоским нормама, нама ће бити лакше. Шта мислите да је пријатно да вас стално прозивају како сте ви криви што нема уштеда у буџету", каже Бајатовић.

Поред тога што се враћају стари дугови, из буџета се дају и субвенције јавним предузећима - на тој листи воде Железнице са 14 милијарди па Ресавица са четири милијарде динара.

Бојан Ђурић из ЛДП-а каже да тај проблем може да се реши само потпуно другачијом економском политиком, различитом за различита предузећа.

Из Владе најављују прве потезе како јавна предузећа више не би била места за решавање социјалних питања и производњу губитака.

"Донећемо нов Закон о јавним предузећима где ће се увести лиценирање директора предузећа, такође и лиценирање чланова надзорног одбора, мораћемо да поставимо јасне критеријуме како меримо успешност тих предузећа и да онда директори постижу или не постижу циљеве", каже министар привреде Саша Радуловић.

Према његовим речима, плате и бонуси које директори добијају, морају да буду везани за успехе које постижу. "Ако то успемо да урадимо, онда ћемо моћи да решимо тај проблем", истиче Радуловић.

Стручњаци кажу да су економске рачунице једно, а политика друго. Увођење реда зависиће од тога колико су политичари спремни да се одрекну плена у јавним предузећима.