Гламочић: Већи аграрни буџет

Министар пољопривреде Србије Драган Гламочић изјавио је да ће аграрни буџет за наредну годину бити око 45 милијарди динара, скоро два одсто више у односу на овогодишњи, што је 5,65 одсто укупног републичког буџета.

"За инвестиције у пољопривреду и субвенције пољопривредницима биће издвојено 91 одсто буџета, док је остатак износа предвиђен за текућа финансирања", рекао је Гламочић новинарима у Скупштини Србије.

Истакао је да је само део средстава, од три милијарде динара, преусмерено са субвенција на инвестиције, али ће, како је додао, то допринети подизању конкурентности и развоју домаће пољопривреде.

Напоменуо је да се разматра и могућност да се новац за регресирање даје и за куповину минералног ђубрива и сертификованог семенског материјала.

Гламочић је на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије, на којој је разматран извештај о раду Министарства пољопривреде у другом и трећем кварталу ове године, најавио и да ће у јануару бити представљен нацрт стратегије развоја пољопривреде Србије од 2014. до 2024. године.

Према његовим речима, у процедури су и измене Закона о подстицајима, а израда новог Закона о земљишту је у завршној фази и требало би да буде усвојен у првој половини наредне године, како би се што пре и на бољи начин уредио откуп пољопривредног земљишта.

Министар пољопривреде је рекао и да ће изменама Закона о безбедности хране, које су завршене, на инспекције Министарства здравља бити пренет део надлежности које су до сада имали инспектори Министарства пољопривреде.

У првој половини наредне године, како је додао, очекује се и усвајање сета закона о заштити биља, измена Закона о ГМО, као и Закона о вину.

Гламочић је посланицима рекао да ће најкасније у априлу бити измењен правилник о дозвољеној количини афлатоксина у млеку, односно да ће он бити враћен на 0,05 микрограма по килограму, али је напоменуо да ће се пре тога правилником уредити мања количина афлатоксина у сточној храни.

Најавио је да ће у првој половини наредне године почети да ради национална рефернетна лабораторија за испитивање квалитета млека, као и да ће лабораторија у Батајници постати кровна државна лабораторија.

Гламочић је нагласио да ће национална лабораторија за контролу млека омогућити да и Србија добије успостављани систем плаћања сировог млека пољопривредницима на бази независне контроле.