Изградња "Јужног тока" није угрожена

Монополски положај "Гаспрома", који још више учвршћује гасовод "Јужни ток", поново је узбуркао тензије на релацији Европска унија - Русија. Европске комисија поново упозорава да ће морати да се ревидирају споразуми о "Јужном току" које су потписале земље на траси гасовода - јер нису у складу с прописима Уније.

Из Владе Србије поручују да градња гасовода није угожена и да евентуалне спорове око пројекта треба да реше Брисел и Москва.

"Јужни ток" је инвестиција од које се очекује да покрене целу привреду земље. Међутим, Србија је тек једна земља на траси. Премијер Ивица Дачић подсећа да то није само руски гасовод јер власништво у њему имају и италијанске, немачке и француске компаније. А биће како се договоре Русија и Европска унија.

Дачић каже да је то тренутно највећи пројекат у Европи и да Србија не може да утиче на то. "Ми се налазимо на средини. У сваком случају ништа ту не зависи од нас. Што се нас тиче ми сматрамо да је све урађено у складу са нашим законима", каже Дачић.

Иако Брисел често упозорава да споразуми о "Јужном току" морају бити у ускладу са европским прописима, министарка енергетике Зорана Михајловић каже да из Европске уније о томе званично нису стигла никаква документа. Поручује и да наша земља наставља градњу своје деонице по плану.

Министарка Михајловић каже да изградња иде и да је Србија превише мала да би на било који начин мењала или утицала да се промени енерегетски споразум.

"То морају да се договоре два партнера као што се иначе увек договарају. Русија и Европска Унија се увек око стратешких праваца договарају. Да ли је ово такође једна врста политичке игре имајући дешавања у Украјини", каже Михајловић.

Несугласице између Брисела и Москве су око коришћења гасовода. Према обавезујућем Трећем енергетском пакету Уније, "Јужни ток" би морао да буде доступан за транспорт гаса и другим испоручиоцима на шта "Гаспром" не пристаје.

Марлен Холцер, портпаролка министра енергетике ЕУ каже да у случају да Русија не жели да поново преговара о том међународном споразуму, онда морамо да посаветујемо државе чланице да га једноставно не примењују, јер није у складу са законима ЕУ.

"Ако одемо даље, можда ћемо покренути и прекршајни поступак", каже Хоцер.

У "Гаспрому" наводе да је непримерен тренутак да се поново преговара о уговорима Русије и земаља на траси "Јужног тока" јер је тај пројекат проглашен националним приоритетом тих држава које су већином и чланице Уније.

Саопштавају да изградњу гасовода настављају у складу са међународним прописима и да Европској комисији нуде правила која важе за "Северни ток". 

"Сви правни проблеми које имамо повезани су с Трећим енергетским пакетом. У Србији, међутим, не постоје проблеми, јер она може да се придружи том пакету тек од 1. јануара 2015. године, па сви проблеми могу да буду решени до тада", каже Александар Сиромјатин из "Гаспрома". 

Гасовод "Јужни ток" треба да буде у функцији већ крајем 2015. године. Планирано је да годишње гасовод допрема 63 милијарде кубика руског гаса до европских потрошача.