Кад стан оде на добош због кредита

Због неплаћања рата за стамбене кредите, банке су одузеле 500 кућа и станова. Тек свака десета таква некретнина продата је за осам година, подаци су Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Банкари нерадо говоре о броју проблематичних кредита за станове, али је на сајтовима банака све више огласа за њихову продају.

Пре шест година Игор Љубинковић добио је банкарски кредит за стан. Месечна рата тада је била 370 евра, а данас је 560 евра. С отплатом касни три месеца.

"Ја то не могу да плаћам, мој посао је опао, преговарам са банком, покушавамо нешто да направимо. Ако не донесем задње три рате које дугујем банци, десиће се то да ће заправо покренути хипотеку и избациће ме из стана", прича Игор.

У сличној ситуацији нашло се још 500 грађана, над чијом је некретнином банка активирала хипотеку. Већина банака о томе не жели да прича, а пристали су они који немају много проблематичних стамбених кредита.

"Банка ће покушати - да прво сагледамо у чему је проблем, да видимо због чега клијент није у могућности да враћа доспеле рате кредита, да установимо неки можда модификовани ритам отплате кредита, евентуално увођење неког грејс периода или неког сличног иструмента који ће клијенту омогућити да преброди тај период кризе", каже члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Мирослав Ребић.

За стамбени кредит од 50.000 евра са роком отплате од 30 година, банка узима 20.000 евра за камату. Због све теже отплате и високих камата, интересовање за стамбене кредите је смањено.

"Нека свеобухватна ситуација је главни кривац за то што све већи број људи остаје без посла, они који су и даље на радном месту њихова плата у динарима је иста, значи није расла, није пратила раст курса евра и онда ни људи не могу да испуне те критеријуме за добијање стамбених кредита", каже Дејан Гавриловић из Удружења банкарских клијената "Ефектива".

Новинарка у области економије Ружа Ћирковић каже да се наше тржиште некретнина никада није понашало у складу са развојем економске ситуације.

"Станови су увек у Београду коштали рецимо као станови у Минхену, иако је просечна плата у Београду рецимо 40.000 хиљада динара, а у Немачкој 2.000 евра", каже Ћирковићева.

У Националној корпорацији осигурано је више од 75.000 стамбених кредита.

"Не можемо рећи да тренд раста кредита са проблемом у отплати не постоји, али у друштвено-економском тренутку и даље је пристојно мали. Корпорација је отпочела плаћање за нешто више од 500 доспелих кредита, само око 50 некретнина је продато. Корпорација је спремна и за ситуације с већим бројем проблематичних кредита", поручују из Националне корпорације.

Познаваоци тржишта некретнина саветују да се грађани, чим схвате да нису у могућности да редовно плаћају рате, најпре обрате личном банкару, а потом уђу у продају некретнина пре активирања хипотеке. У том случају, продавац добија много више новца него да се стан или кућа продају на аукцији.