Ненаплативи кредити највећи изазов региона

Гувернери централних банака земаља југоисточне Европе оценили су да су највећи проблеми банкарског сектора у региону опадање кредитне активности и даље повлачење новца из банака чије су матичне банке у иностранству.

На регионалном Самиту гувернера, банкара и привредника у Београду истакнуто је да све земље у региону лагано излазе из кризе, али да је раст привреде и даље слаб.

Отварајући самит, гувернер НБС Јоргованка Табаковић рекла је да централна банка континуирано прати макроекономско стање у региону како би правовремено могла да реагује. Истакла је и да је ниска инфлација последица смањене тражње, као и да ће се НБС тиме бавити.

Заједнички изазови за земље југоисточне Европе су, како је рекла Табаковићева, слаб економски раст, притисци раздуживања, нагомилани лоши кредити и изазови европских интеграција. Додала је да је улагање у региону и даље профитабилно и нагласила да су домаћи извори финансирања све битнији.

Гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић истакао је да све земље региона имају проблем успореног кредитног раста и подсетио да се ћерке банке банкарских групација из иностранства углавном раздужују према својим матицама.

Козарић је оценио да за већину тих банкарских групација регион југоисточне Европе није толико важан, па и у случајевима када њихове ћерке банке имају на локалном нивоу системски значај.

Гувернер Централне банке Црне Горе Милојица Дакић рекао је да се позајмице из иностранства смањују, а да проблем за регион представљају и високе каматне стопе.

Подсетио је и на раст неликвидности у привреди, што је због нередовног измиривања обавеза негативно утицало и на банкарски сектор. Оценио је да су банке тренутно "сувише опрезне" у давању позајмица, док су пре кризе имале другачији став и лоше су управљале ризицима.

Гувернер Хрватске народне банке Борис Вујчић рекао је да није утврђена веза између привредног раста и повећања кредитне активности, што је било опште прихваћено мишљење политичара у Европи. Криза је показала да то није тачно, истакао је Вујчић.

Гувернер Централне банке Албаније Ардијан Фулани оценио је да у земљама региона тржиште капитала тек треба да се развија и да банке треба да буду главни носилац финансијског утицаја.

Према Фуланијевој оцени, у случајевима када нема довољно унутрашњих финансијских ресурса, добродошло је коришћење оних из иностранства, али уз услов да државе створе стабилно пословно окружење.

Вицегувернер Народне банке Македоније Маја Кадијевска Војновић оценила је да су земље региона на путу опоравка из кризе, али да су и поред стабилног банкарског система, државе и даље изложене повлачењу средстава матичних банака из Европе.

Дугалић: Трећина кредита тешко наплатива

Генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Верољуб Дугалић рекао је да су тешко наплативи кредити дати српској привреди крајем октобра достигли скоро трећину укупно одобрених зајмова.

"Учешће лоших кредита привреди је од почетка ове године до октобра повећано са 19,1 одсто на 31,5 одсто, што представља велики проблем", рекао је Дугалић на самиту.

Дугалић је навео да је домаћа привреда само код банака у Србији задужена са 13 милијарди евра кредита.

Према његовим речима, неке мере Народне банке Србије (НБС), које омогућавају откуп кредита и уступуње дуга другима, ублажиле су проблем лоших кредита, али, како је истакао, то није лечење, јер узрок проблема није у банкарском систему, већ у привреди.

Дугалић је истакао да компаније у Србији нису више неликвидне, него су постале несолвентне, што значи да не могу уопште да плаћају обавезе.

Навео је да су укупни лоши кредити дати привреди и грађанима од почетка године до краја октобра порасли са 16 одсто на 24,5 одсто.