Од купуса до сарме

Овогодишња суша донела је много главобоља пољопривредницима. Највише је страдао кукуруз, али је род смањен и код других култура. Упркос наводњавању, купуса је у просеку мање за 40 одсто. Произвођачи га на велико продају по цени од 15 до 20 динара, а за прави футошки траже и 30 динара. На пијацама је ово поврће још скупље.

Да ли се и колико исплати производња купуса, проверавали смо у Футогу, селу у коме нема домаћинства без купусишта.

Због тропских температура, на многим њивама тешко је било уопште започети производњу купуса. У јулу, када је сађен, земља је била толико врела да је расад пропадао.

"Ми смо морали претходно да вршимо расхлађивање земљишта неких два, три дана да се интензивно залива гола земља, па тек онда да расадимо купус да он крене и да се прими", каже Милена Петров из Пољопривредне стручне службе Нови Сад.

Купус је због суше морао да се залива сваких 10 дана. Највећи проблем је, кажу произвођачи, то што до њива није спроведена струја, па су за покретање пумпи морали да користе нафту. То их је по јутру коштало око 1.500 евра. И поред наводњавања род је умањен у просеку за 40 одсто.

"Нисмо успели да извучемо то што смо мислили. јер посађено је по парцели довољно биљака, структура је доба, али џаба кад има неједнаког сазревања. има главице које су пукле, имају главице које су тек за сечење, таман за сечење стигле, а има и главице које се тек завијају", каже Драган Војновић, произвођач купуса из Футога.

Ове године било је и више штеточина, због чега су произвођачи морали чешће да прскају купус.

"Зараде ће бити, то не може нико да оспори, али колика то нико од нас не зна. Јер ретко ко од нас ставља на папир да би израчунао и видео колико стварно то кошта. Многи доста ствари не стављају у рачун, трактор, њиву. Све то кошта и тај трактор треба купити, јер механизација нам је застарела страшно, не код мене, него уопште", рекао је Александар Милић, произвођач купуса из Футога.

У Футогу су одавно схватили да кисели купус доноси већу зараду од свежег. За сада прерађују петину производње, а могли би много више да имају пара за проширење капацитета. Ови производи се све више траже и на домаћем и на страном тржишту, па због тога очекују и већу подршку државе.

"Средства која имамо од актуелних банака су јако скупа, практично нас камата поједе и ми не можемо без помоћи државе, без неких јако повољних субвенционисаних кредита за овакву врсту производње, код улагања у обнављање базена, производних погона, улагање у ХЦЦП стандарде, осавремењавање машина", навео је прерађивач купуса из Футог Раде Ћулум.

За прерађивачки погон потребно је од 500 хиљада до милион евра, а он би омогућио да се запосли између 1.000 и 2.000 људи, што директно у преради, што индиректно у производњи машина и кеса за паковање, и у пољопривреди. У Футогу планирају да уз кисели купус тржишту понуде и расол, као и јела од купуса - пре свега сарму. Али, без пара, за сада је све то - само идеја.