Шансе за индустријски опоравак

Национали савет за привредни опоравак почетком недеље препоручио је Влади да конкретним мерама покрене процес реиндустријализације земље. Индустријска производња у Србији тренутно је на свега 40 одсто оне из 1989. године.

Више од 170 предузећа, међу којима су и бивши гиганти, сада је у реструктурирању, што значи да их држава вештачки одржава у животу.

Привредних центара готово да нема, а од индустријске зоне само сећање бивших запослених на њу.

Владичин Хан је некад предњачио у платама, а данас има чак 37 одсто незапослених.

"У то време смо били други по примањима у Југославији, после Марибора. Општина је имала 24 хиљаде становника, а око 8 хиљада је радило", каже радник бивше "Фопе" Миодраг Лазић.

Број запослених у индустрији непрестано се смањује годинама уназад. У прерађивачком сектору, на крају 2000. године радило је 614.000 људи, а прошла година завршена је са двоструко мање запослених.

План Савета за привредни опоравак пре свега је пописивање индустријског наслеђа, а онда и конкретне мере за развој индустрије. Шансу виде у аутомобилској, електронској, хемијској и агроиндустрији.

Топлица Спасојевић из Савета за привредни опоравак каже да треба повезати пољопривреду и индустрију и да треба обновити и развити пољопривредне машине које су некада произведене.

"Зашто 'ИМТ' не би могао да се врати старој слави коју је некад имао - 42 хиљаде трактора годишње, а сада хиљаду. Можемо да поправимо да то буде макар 15.000 и да запошљавају неколико хиљада људи", каже Спасојевић.

Европска унија је такође спремна за нову индустријску револуцију. То што је годинама нагласак био на финансијском и услужном сектору била је, кажу, грешка. Изазов за сваку владу остаје како да обезбеди новац за улагања. За српску - још већи.

Привредник Ненад Поповић каже да, уз приток страног капитала и проналажење стратешких партнера, можемо да покренемо предузећа која су у тешкоћама.

"Остао бих на томе да радимо на обе стране - и нова радна места уз помоћ страних инвеститора, али и нова индуистријализација са стратешким партнерствима", истиче Поповић.

У међувремену држава мора да настави да помаже привреди, али економисти саветују да средства треба усмерити на поједине производе, уместо на целе секторе.

"Политика субвенција мора бити и даље присутна, мора користити у читавом ланцу производње неког производа", каже професор Економског факултета Љубодраг Савић.

Савић на примеру соку од малине који може добро да прође на светском тржишту објашњава да мора постојати јединствена економска политика, која ће помагати и примарну пољопривредну производњу и индустријску прераду и трговину и финасирање.

План државе је да се Србија врати на ниво из 1989. за две до четири године. Ипак, сви су сагласни да је за то је потребна деценија.