Сумњиви луксуз на провери

Свој допринос борби против корупције, у Србији ће дати и Пореска управа. Унакрсна провера имовине и прихода требало би да почне да се примењује од Нове године, чиме ће се обезбедити и више новца у државној каси.

Млади људи који усред радног времена улазе у кафиће, право из својих аутомобила који вреде као просечан стан у Србији, затим политичари, лекари, државни службеници у оделима која коштају готово као цела њихова плата, само су неке од слика које гледамо годинама, уз неизоставно питање - одакле им све то.

Одговор би могао да стигне ускоро из Пореске управе, одакле најављују унакрсну процену прихода и имовине.

Владимир Илић из Уједињених региона Србије каже да метода унакрсне провере служи, пре свега да погоди криминалце и људи који се баве нелегалним пословима.

"Треба да погоди и неке структуре као што су политичари, стечајни управници, адвокати, дакле људи који оставрују енормне зараде које су непријављене, који имају и располажу заиста великим имовинама, лускузним добрима, а немају неког објашњења како су то стекли", истиче Илић.

Он напомиње да би требало проверити пре свих најбогатије, којих је у Србији између 10 и 20 хиљада. Међу њима су само они чија је имовина вреднија од 200 хиљада евра, што реално човек за живота може да стекне. Поступак је дефинисан Законом још 2003, а три године касније, почеле су провере.

За три месеца проверено је тек тридесетак људи. Надлежни тврде да су се имовина и приходи контролисали свих претходних година и да су се у малом броју случајева појавиле нелогичности.

У Пореској управи кажу да је на богате људе примењивана пореска стопа од 20 одсто без признавања нормираних трошкова.

"Они су са становишта порексе управе имали третман новооткривених прихода и Пореска управа је после тога подносила пореске, то јесте прекршајне пријаве у односу на вредност утврђене пореске основице", објашњава Мирослав Џиновић из сектор контроле Пореске управе.

Стручњаци наводе да тај посао ипак није добро урађен, а да је највеће последице због тога сносила привреда, пре свега у поступку приватизације. Пошто предлози о доношењу Закона о пореклу имовине никада нису прошли, капитал којим су купована предузећа, остао је под сенком сумње.

"Комплетна приватизација нам је прошла тако да нисмо проверавали. Нисмо проверавали да ли је купац који купује предузећа у приватизацији, имао довољно прихода да заиста ту куповину направи или је новац дошао из неких других сумњивих извора, а резултате видимо", истиче порески аналитичар Саша Радуловић.

Из министарства финансија и привреде позвали су обвезнике да пријаве тренутну имовину и приходе и упозорили да се ништа не сме сакрити. Министар Млађан Динкић подсећа да је последњи попис богатих урађен 2004. године, и најављује да ће се новом унакрсном провером, која почиње 1. јануара 2013, упоредити шта се догодило у међувремену.