Суша у новчаницима

Сетва пшенице почела је 20 дана раније. Стручњаци зато очекују да у оптималном року буде засејано готово 70 одсто планираних површина, што ће на лето дати и већи род. Проблем је, кажу земљорадници, беспарица, јер им је суша однела део планиране зараде.

Време иде наруку ратарима. На тржишту има довољно семена, ђубрива, на пумпама дизел горива.

"Киша што је пала мало је помогла али је још тврда земља. Семе, нешто узимамо са силоса нешто са тавана а сејаћемо око сто хектара", каже Ненад Петронијевић из Јакова.

И ове јесени до сада није пала добра киша у Источној Србији, па су пољопривредници принуђени да одложе почетак сетве. Проблем им је и што немају довољно пара да одједном купе сву одобрену количину горива, јер на повраћај новца од државе могу да рачунају само за једну, и то прву куповину дизела.

"Са овим системом присилили су људе да много више готовине обезбеде у овој години када је много тешко доћи до готовине. Многи људи ће одустати од регресираног горива јер неће имати толико средстава да га купе", каже Радивоје Стојчић из Великих Извора код Зајечара.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић каже да што се тиче субвенција за дизел гориво, након купљеног горива сељаци подносе захтев у трезору, једанпут недељно врши се обрачун, а након тога иде исплата.

Добра цена пшенице од скоро 30 динара за килограм, определила их је на већу производњу жита. Како кажу, сетва ће их по хектару коштати око 40 хиљада динара.

Иначе, пре двадесетак година пшеницом је било засејано 775 хиљада хектара, произведено је 3,5 милиона тона, прошле 482 хиљаде, у силосе је смештено нешто мање од два милиона тона. Ове јесени пољопривредници ће највероватније посејати 550 хиљада хектара, за петину више него лане.

Милан Простран оу Привредне коморе Србије твр да ће ове јесени изостати већа употреба минералних ђубрива због тога што је изостао доходак наших пољопривредника због суше.

"Најважније је ипак да се сетва обави, семе баци у земљу и да се очекује већи род него прошле године", каже Простран.

Уз све новчане недаће, земљорадници знају да производња хлебног зрна за разлику од других усева мање зависи од временских прилика, јер жетва креће пре могућег сушног периода. Зарада им је загарантована са приносом већим од четири тоне по хектару.