Преко границе у шопинг

Криза и недостатак новца, или навике из ранијих времена, утичу на то да много грађана по храну, козметику, хемију и технику одлази у Мађарску. Иако нема прецизних података о томе колико њих границу прелази због куповине, неке статистике показују да је у мађарским хипермаркетима сваки десети купац из Суботице, али и из других градова Србије.

Занимљиво је да се повећава и број оних који из Мађарске долазе да купују на суботичком бувљаку. Месечно, око шест хиљада.

"Оно што они највише купују то су неки наши зачини, чак и наша нека брендирана роба у смислу неких пића, чак и текстилна роба", каже извршни директор Тржнице у Суботици Самир Рустемовић.

Иштван Гелер из Мађарске каже да редовно купује гардеробу за унуку, плаћа форинтама и да вреди доћи у Суботицу.

Жанет Морваи каже да долази да купује одећу, црвену хоргошку паприку, јер је упола јефтинија него у Мађарској.

Мађарима су веома занимљиви казани за печење ракије, али и остали трговци кажу да опстају само захваљујући комшијама који прелазе границу.

Произвођач и продавац кожне одеће и обуће Шандор Дерковић каже да би могао да затвори радњу да нема Мађара.

За разлику од Мађара, грађани Србије у комшилук најчешће одлазе да би купили храну, козметику и технику. Ипак, српски цариници кажу да је то далеко мање него што је било деведесетих година.

Купци из Србије, барем они који редовно долазе у Сегедин, знају да је порез у Мађарској 27 одсто, али и да се износ враћа ономе ко по једном рачуну, дакле, у једној продавници потроши најмање 52 хиљаде форинти, што је око 180 евра. Битно је да се захтев овери на граници, а то се ради на шалтеру. Проблем је што се понекад за то чека и по неколико сати.

Мађарски цариници дневно овере и по 250 захтева.

Портпарол царине Мађарске Ева Немеди Варга каже да је важно да тог дана када напуштају земљу српски или грађани било које друге државе морају, осим рачуна, да покажу и робу коју износе из земље.

"Понекад се деси да неки грађани или зато што то не знају или због тога што су нестрпљиви да чекају у реду мисле да могу да напусте земљу и да се само са рачуном врате за неколико дана, па да добију износ пореза назад. То није могуће", наводи Варга .

Купци из Србије, осим по говору, у Сегедину се препознају и по пуним колицима.

Саша Пејић из Београда каже да кобасице су које могу да трају дуго, коштају 300 динара, а у Србији коштају 600, 700 динара.

Небојша Ђурђевић из Београда каже да је све јефтиније, млеко, сиреви, сухомеснати производи и, када се дода порез, то је уствари за пут да се плати.

Свако, дакле, прави своју рачуницу, а мери је дебљином новчаника. Да би се заиста уштедело, потребно је, кажу редовни купци, пратити акције и попусте који се често нуде.