Има ли простора за ниже цене

Појефтинили су уље, шећер, месо и месне прерађевине. Од краја лета, држава је урадила готово све што је могла да стабилизује тржиште, спречи несташице уља и шећера и снизи цене хране. Очекује се да Влада донесе одлуку и о снижавању трговачких маржи на уље са 10 на 5 одсто, после чега би уље требало да појефтини од 15 до 20 динара.

Цена уља јесте снижена, али не и цена биљних масти, млека у праху, какао бутера, брашна, кукурузног гриза и других сировина које користе у производњи, кажу представници кондиторске индустрије.

Марина Савић из "Штарка" каже да та компанија од јануара није подизала цене својих производа, тако да тренутно нема простора за кориговање цена наниже.

"Суштина је да се овим враћањем цена шећера на ниво од пре 1. октобра само ублажава у ствари тај првобитни удар поскупљења, јер је сада уместо најављених 15 одсто, шећер поскупео девет одсто", каже Марина Савић.

Трговци кажу да они нису једини кривци за поскупљења. Цене формирају и произвођачи и прерађивачи. Држава на њих утиче преко стопе ПДВ-а и другим порезима. Обликују их и курсне разлике и инфлација.

"Ми све чинимо да малу додату вредност урадимо. А то чинимо кроз минимално кредитно задуживање, пуну ликвидност у свом пословању и трећа, најважнија ствар је породична компанија која веома води рачуна о домаћинском пословању и организовању где се трошкови своде на минимум", каже власник ДИС-а Зоран Тирнанић.

Организације потрошача и синдикати и даље сматрају да цене могу бити ниже.

Горан Паповић из Националне организације потрошача каже да ће организација у наредних неколико дана заједно са синдикатом покренути акцију и кампању преко медија да јавно жигошу све трговце и све произвођаче који су у току ове године неоправдано повећали цене својих производа и услуга.

"На тај начин ћемо заједно са синдикатом натерати и произвођаче и трговце да врате цене својих производа", каже Паповић.

Стручњаци сматрају да има простора за снижавање цена прехрамбених производа. За нешто више од два месеца, вредност евра нижа је за осам динара.

"Ради се о томе да су цене снижене, али због монополског положаја и других фактора нису толике колике би требале да буду. Да није тога цене би биле још ниже, биле би ближе реалности. Мораће из нужде да снизе цене, јер нема ко да плаћа", каже Милоје Кањевац са  Института за тржишна истраживања.

И месо је појефтинило од кад је цена живе ваге пала са 250 на 220 динара по килограму. Јефтиније су и прерађевине неких произвођача. Цена свињског бута, на пример, нижа је око 120 динара. Килограм сада кошта око 580 динара. Јунетина је јефтинија око 40, а пилетина око 20 динара по килограму.