(Не)искоришћене стране донације

Државни дугови увелико су у недозвољеној зони а нови кредити су, због великог минуса у буџету, неизбежни. Велики пројекти, какви су Жежељев мост, Kоридор 10, општинске базе података и нова амбулантна кола, делимично се финансирају донацијама - средствима која се добијају бесповратно или као веома повољан кредит.

Влада Србије процењује да је на тај начин од 2000. године стигло око осам милијарди евра, иако је било проблема са израдом пројеката и са документацијом.

"Нисмо могли да привучемо више новца, али бисмо неке ствари много ефикасније урадили. Не би се дешавало да неки пројекти буду блокирани, у смислу да имамо средства на располагању а не можемо да започено пројектне активности", каже Огњен Мирић из Канцеларија за европске интеграције.

Као пример тога, Мирић наводи зајам Немачке развојне банке за пројекат пречишћавања отпадних вода, чију реализацију коче нерешени имовинско правни односи, незавршена финансијска конструкција и недостатак дела пројектне документације.

Највише новца Србија је добила од Европске уније, укупно три милијарде евра. Међу земљама донаторима на првом месту је Немачка са милијарду и 200 милиона евра. Александар Грунауер, из немачке организација ГИЗ, истиче да државе немају пријатеље него имају интересе.

"Сигурно, Немачка има интерес да Србија економски јача. То је добро кад уђе у ЕУ, да људи у Србији имају више пара да купе нови ауто. Има доста Немачких фирми које запошљавају људе у Србији. За њих је добро је да имају добро окружење за пословање", каже Грунауер.

Немачка ће наставити да донира Србији око 100 милиона евра годишње, али многе земље донације преусмеравају на друга подручја попут севера Африке. Упућени кажи да ће за Србију бити мање новца.

"Није реално очекивати већи прилив донација из света, из два разлога. Прво, цео свет се налази у тешкој економској кризи, и нико нема новца за поклон. Са друге стране, Србија, ма колико била у тешкој економској ситуацији данас, није у истој ситуацији као 2001. године, када су средства одвајана из политичких разлога - да се помогне млада демократија", сматра економиста Љубодраг Савић.

У предстојећем периоду, Влада рачуна са више новца из фондова Европске уније. Очекује се да из буџета ЕУ, за период од 2014. до 2020, Србија добије више од садашњих 200 милиона евра годишње. У Влади кажу да ће припремити људе да боље раде пројекте и да документацију достављају на време.