Зачарани круг дуговања

Велики трошкови и мале плате наводе грађане да се задужују. Онима са редовним примањима, најлакше је да оду у дозвољени минус. На располагању су и разне кредитне картице које омогућавају да се купује на рате.

Пут од примамљивих рата, до зачараног круга дуговања због камата није дуг, а посебан проблем је када се доспе на такозвану црну листу Кредитног бироа.

Новац од банке је лако позајмити, потребно је неколико докумената и износ у висини једне или две месечне плате биће у вашем новчанику. Међутим, тренутни осећај среће прође чим се помене кредитни биро и упозорење да би свега два месеца кашњења са отплатом дугова, клијента могло да кошта забране будућег задуживања.

Банкарска статистика бележи све већа кашњења у отплати кредита. Ту се грађани показују одговорнијим од привреде, у односу на предузећа касне и до три пута мање.

Свака банка има свој начин кажњавања нередовних платиша. Пред позајмицу, у Кредитном бироу, који прати токове новца, прецизно ће проверити вашу финансијску историју.

"Криза, не криза, увек имате клијенте који остану без посла, западну у финансијске тешкоће, плате касне... Када смо у кризним временима тих клијената има више. Ако клијент, не испоштује оно што је једном договорено, па нађемо неки други одоговор, па он то опет не испоштује, онда се иде на судску наплату тих потраживања", каже Никола Михаиловић из "Финдоместик банкe".

Камате на позајмице на годишњем нивоу износе од 25 до 35 одсто. Кеш кредити могу бити повољније решење него дозвољени минус, ако је он потпуно искоришћен. Најгоре је ако се уђе у недозвољени минус.

"Морате много да водите рачуна да не уђете у тај недозвољени минус, поготово да не дуже од 60 дана, јер онда аутоматски идете на црну листу кредитног бироа, што ће вам онемогућити било каква задужења у следећих 12 месеци", наводи професор доктор Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије.

Мусабеговић каже да је важна финансијска дисциплина, коришћење више извора или бескаматни чекови, али истиче да оно се узме - то мора да се врати, са каматом.

Укупна задуженост грађана Србије, кроз пакете банака, је око 50 милијарди динара. Са отплатом дугова касни сваки десети, наводе стручњаци.