Економска будућност очима Владе

Јавни дуг би могао да се врати испод законских 45 одсто БДП-а тек 2022. године, а инфлација ће до краја године бити 11 одсто, процене су Министарства финансија и привреде из фискалне стратегије или из планова државе за наредне три године. Стратегија је објављена на сајту чиме је практично почела јавна расправа о документу који би Влада требало да усвоји са буџетом за 2013. годину.

Стратешки циљ Владе је убрзање евроинтеграција. Влада планира да обезбеди економску стабилност, опоравак и раст привреде, веће запошљавање и бољи стандард.

Пољопривреда може да рачуна на веће подстицаје, биће инвестиција у енергетику, рударство, саобраћајну и телекомуникациону инфраструктуру.

Влада очекује да привреда која ће ове године забележити пад од један одсто, почне да се опоравља наредне године, а у 2015. порасте четири одсто. Тако би за две године могао да се повећа број оних који имају посао, а да се незапосленост смањи са овогодишњих 26,2 одсто на 24,1 проценат за три године.

Влада рачуна и на мање поскупљења - инфлација би са овогодишњих 11 процената требало 2015. да се спусти на 4,5 одсто. Кад је реч о јавном дугу, Министарство финансија има више рачуница - основна је да ће дуг са овогодишњих 65 тек 2022. године пасти на законом прописаних 45 одсто БДП-а.

Да ли ће планови бити и остварени зависи од много тога - с једне стране да ли ће се светска привреда, посебно европска, опоравити од кризе и колико брзо. С друге стране - да ли ће у Србији бити спроведнене реформе, колико ће вредети динар, да ли ће бити страних инвестиција и смањења јавне потрошње.

Влада обећава да ће поправити инвестициону климу, повећати флексибилност тржишта рада, унапредити управљање јавним предузећима, повећати ефикасност државне управе, унапредити образовање и здравство и успоставити одржив пензиони систем.