Беспарица кочи поскупљења

Слабљење динара је успорено, јер је Народна банка продала 80 милиона евра, што је њена највећа интервенција на девизном тржишту од почетка године. Тиме је спречен превелики пад домаће валуте.

Привреди смета свака промена курса. Када динар слаби, више се заради од извоза, али привредници кажу да је то недовољно да се покрију други губици.

Благоје Поповић из "Картонвала" у Зрењанину наводи да пад вредности динара веома лоше утиче на њихову производњу.

"Откупили смо преко 40.000 тона кукуруза и за то смо подигли индексиране кредите и на крају сваког месеца књижимо негативне курсне разлике, што представља велики губитак у пословању", каже Поповић.

Ипак, нови ценовници се не пишу лако. "У овом моменту немамо најаву добављача да ће доћи до промене цена виталних сировина, па тако неће доћи ни до промене цена производа Раванице", каже Раде Ђорђевић из те компаније.

Стручњаци упозоравају да због слабљења динара следе поскупљења, али да ће бити мања, јер немамо пара. Економиста Иван Николић наводи да је поскупљење хране најболније за потрошаче.

"Поскупеће гориво које има висок пондер у формирању укупног индекса потрошачких цена које је и мера инфлације у Србији. Произвођачи ће водити рачуна о томе да је тражња веома ниска и да не могу као претходних година да све превале на потрошаче", сматра Николић.

Бранко Хинић из Народне банке Србије не верује да ће све поскупети и додаје да поскупљења зависе и од тога колико људи имају новца на располагању да би куповали.

"Оно што је битно за грађане јесте шта ћемо моћи да купимо за динаре. Поента приче је да са постојећом количином динара не можемо да отрпимо раст увозних цена, да ће увозници бити у положају да понуде производе по нижим маржама. То је неминовност", наводи Хинић.

У Народној банци остају при процени да ће инфлација наредних месеци бити мања. Понављају да је управо стабилност цена, а не курс, њихов основни задатак. Курс ће кажу и даље зависити од понуде и тражње, а они ће интервенисати само у случају великих дневних промена.