Г20: Еврозона мора до помогне себи

Водеће светске привреде су на самиту одржаном протеклог викенда у Мексику поручиле Европи да мора да издвоји додатна средства за борбу против дужничке кризе, ако жели да јој свет пружи помоћ у том напору. На таj начин интензивиран je притисак на Немачку, која се противи повећању обима фонда за помоћ презадуженим чланицама.

Државе еврозоне су на састанку министара финансија Групе 20 најразвијенијих земаља света у Мексику обећале да ће следећег месеца поново проценити адекватност свог фонда за помоћ, пренео је Ројтерс.

То је оно кључно што је потребно да би чланице Г20 размотриле издвајање више средстава у фонд Међународног монетарног фонда за помоћ презадуженим европским земљама, главни је закључак министара финансија и гувернера централних банака Г20 по завршетку дводневног самита.

Амерички министар финансија Тимоти Гајтнер рекао је да се већина званичника слаже да ММФ не може да надомести одсуство јачег европског 'заштитног зида' и не може да предузима даље мере уколико није јасно шта сама Европа планира да уради.

"Иако су мере које је Европска унија досад спровела ублажиле опасност од катастрофалне финансијске кризе, мора да се уради више", истакао је Гајтнер.

Његов британски колега, Џорџ Озборн, био је оштрији, рекавши да еврозона прво треба да извади новац на сунце.

"Док до тога не дође, Британија не намерава да повећа издвајања за ММФ у сврху помоћи еврозони, а вероватно је исти случај и са осталим земљама у свету", рекао је Озборн.

Немачка, највећа европска привреда, слала је углавном конфликтне сигнале око тога да ли је спремна да ублажи свој став, а нашла се и под интензивним притиском да подржи увећање обима фонда за помоћ презадуженим чланицама еврозоне.

Позитиван исход тих притисака је неизвестан због политичких препрека у самој Немачкој.

Тамошњи парламентарци, који треба да гласају о одобравању другог пакета помоћи Грчкој, већ дуже време тврде да је за повратак поверења на тржишту и опоравак економског раста далеко важније да презадужене земље примене фискалну дисциплину него да буде повећан обим фонда за помоћ.

На самиту је предложено да се привремени и стални фонд еврозоне за помоћ посусталим чланицама обједине у фонд вредан 750 милијарди евра (хиљаду милијарди долара).

То би отворило пут за друге чланице Г20, попут Јапана и Кине, које би испуниле захтев ММФ-а за 500 до 600 милијарди долара додатних средстава.

Тиме би се допунио фонд, тренутно вредан 385 милијарди долара. Све заједно износило би готово 2.000 милијарди долара за борбу против дужничке кризе у ЕУ.