Непристојна понуда Грцима

Председник Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл предложио је да Грчка прода своја острва Турској у циљу санирања буџета.

Лајтл је у интервјуу бечком недељнику Профил објаснио да би високозадужена Грчка требало Турској да прода ненасељена и далека острва.

"Турска би била веома заинтересована. Одустајање од делова сопственог суверенитета био би знак захвалности за помоћ", рекао је Лајтл.

Лајтл је рекао и да сваким новим пакетом помоћи у целој Европи расте антигрчко расположење.

Грчка очекује да јој Европска унија (ЕУ) и Међународни монетарни фонд (ММФ) одобре други пакет помоћи за спасавање у висини од 130 милијарди евра, који је условљен договором владе у Атини са међународним приватним повериоцима који би требало да отпишу око 100 милијарди кредита који су дали тој земљи.

Поврх тога, Грчка треба да спроведе драконске мере штедње, које подразумевају смањивање плата и отпуштање запослених у јавном сектору.

У уторак су министри финансија еврозоне одложили доношење одлуке о исплати другог пакета помоћи за спасавање те презадужене земље. Грчки дугови достижу 360 милијарди евра.

Грчкој је други пакет помоћи, вредан укупно 230 милијарди евра, неопходан како би избегла да банкротира кад на наплату 20. марта стигну обвезнице вредне 14,5 милијарди евра.

У пролеће 2010. године Грчка је добила први пакет помоћи ЕУ и ММФ од 110 милијарди евра.

Грчки министар финансија Евангелос Венизелос је протекле недеље изјавио како неколико чланица еврозоне више не жели Грчку у еврозони, која окупља 17 држава ЕУ.

"Морамо да кажемо грчком народу истину. Постоји неколико земаља у еврозони које нас више не желе. Ми морамо да их уверимо да је Грчка способна да остане у зони евра", пренела је француска новинска агенција АФП.

Пре Лајтла је шеф немачке фирме "Бош" Франц Ференбах затражио искључење Грчке из ЕУ и еврозоне и рекао да та земља са "фантомским пензионерима" и "богатим пореским неплатишама" нема шта да тражи у Унији.

Ференбах је за немачки часопис Менаџер магазин рекао да би, у случају да Грци тај корак добровољно не предузму, морала онда ЕУ да промени своје законе па ту земљу искључи.

Грчки систем је, према првом човеку "Боша", руиниран и у једној заједници солидарности је неподношљиво оптерећење.

Немачки дневник Зидојче цајтунг пренео је како је директор "Боша" прекршио табу - први пут је шеф једног великог концерна затражио искључење презадужене државе.

Немачка канцеларка је до сада могла да се ослони на немачку привреду. Колико код грађани били незадовољни због све скупљих покушаја да се помогне Грчкој, предузећа и менаџери су увек подржавали Ангелу Меркел у покушајима да стабилизује Грчку и одржи у животу монетарну унију. Грубо гледано, важило је правило: што већи концерн, тим већа и верност евру, наводи лист.

До сада се у круговима привредних босова у најбољем случају говорило да би излазак из еврозоне био бољи за Грчку, јер би у том случају могла да пређе на сопствену валуту и регулише њену вредност у односу на евро. Ференбах, међутим, хоће више од тога. Грчка је, каже, осиромашена и постала је велико оптерећење за солидарну заједницу, пренео је даље Зидојче цајтунг.

Дневник цитира овог менаџера, по коме заједничка валута може да функционише само уз заједничку пореску, буџетску и економску политику.

При томе би, како додаје Ференбах, привредно слабије земље најпре требало да остану ван заједнице.

"Европа са две брзине не може се заобићи", истакао је Ференбах.

Слично као и "бос" "Боша" мисли и председник Савеза великопродаје, спојне трговине и услуга Антон Ф. Бернер.

"Мислим да би Грцима било боље уколико би напустили евро-зону. Чак и када би ми Грцима 100 одсто поклонили њихове дугове, они би за 10 година били поново ту где данас стоје", рекао је Бернер листу Билд.

Немачка штампа пише да расте притисак евро-земаља на високу задужену Грчку.

Медији преносе оцену и министра финансија Луксембурга Лука Фридена, који је у Сједињеним Америчким Државама упозорио да ће се Грци сами искључити из еврозоне, уколико влада у Атини не одржи обећања о реформама и штедњи.