Дуг постаје кредит

Почела је примена уредбе Владе којом је предвиђено да се сва ненаплаћена дуговања или потраживања према иностранству дужа од годину дана претварају у кредитни однос.

До сада је тај рок био до шест месеци, али је процењено да ће нови рок обезбедити повећање девизне ликвидности државе.

Да је у Србији најтеже наплатити посао или услугу познато је, јер је због ненаплаћених потраживања 60.000 правних лица у блокади, пошто међусобно дугују 200 милијарди динара.

Међутим, како би се избегло гомилање дугова или потраживања у иностранству, Влада је донела уредбу да би рачуни били јасни. То подразумева и међусобно пребијање таквих дугова.

"Онај резидент Србије који има дуговања или потраживања посла било да је реч о увозу или извозу за чије плаћање односно наплату за које је прошло више од годину дана има кредит из иностранства, он то може пребити са другим кредитним послом", каже Биљана Бујић из КПМГ.

За сада је спољни дуг Србије преко 22 милијарде евра, али ако би се узела у обзир и сума ненаплаћеног потраживања, ситуација би била другачија. Зато је Народна банка решила да евидентира такве податке.

"Ови подаци требало би да утврде која је стварна величина нашег дуга према иностранству. Вероватно је посредно и раније постојала могућност да се то установи, али је сада то уређено и у институционалном смислу, јер си обавезан да у року од годину дана, уколико си извезао а ниси наплатио, евидентираш то свака три месеца", каже Андрија Јовичић из Привредног саветника.

Извоз из Србије из године у годину расте. Извозници су у већини ослобођени пореза на додату вредност. Ипак, новом уредбом ће се осим поспешивања извоза спречити и неки фиктивни послови на које смо били принуђени због санкција деведесетих година.