Угаљ стиже у ТЕНТ

Дневна потрошња електричне енергије смањена је за осам милиона киловат-сати, након искључења индустријских постројења, чија производња није од виталног значаја. То је смањење од пет одсто, а потребно је уштедети седам одсто, па ЕПС позива на још већу штедњу.

Зоран Манасијевић, помоћник генералног директора ЕПС-а за технички систем и председник Штаба за праћење електроенергетске ситуације рекао је да је електроенергетска ситуација у Србији тешка због смањених производних могућностима у проточним хидорелектранама.

"Треба знати да од априла прошле године ХЕ не могу да раде пуним капацитетом, зато што су водотокови доста лоши. У овим данима производне могућности ЕПС-а, само по том оносу, су смањене за 30 милиона киловат-сати денвно", рекао је Манасијевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Такође, резерве угља на депонијама се у зимским условима убрзано смањују због немогућности да се оптимално довози угаљ из "Колубаре" у Обреновцу.

Јуче је довоз угља до термоелектране "Никола Тесла-А" у Обреновцу био прекинут због исклизнућа воза са угљем из "Колубаре", али је јутрос нормализован, рекао је Манасијевић, додајући да је проблем решен ноћас око два сата.

Без рестрикција за домаћинства

Помоћник генералног директора ЕПС-а каже да не треба очекивати рестрикције, осим у случају неке велике хаварије.

Према његовим речима, електроонергетским постројењима не прети колапс. Mашине раде пуним капацитетима у мери у којој су расположиви примарни енергенти.

"Постоји техничка заштита, једноставно техника сама регулише рад машина и преко тога се не дозвољава. Не можемо људском одлуком толико оптеретити машине да оне експлодирају", истакао је Манасијевић.

Манасијевић је рекао да су мере Владе за штедњу дале резултате нарочито она која се тиче редукивања снаге индустријским потрошачима који нису од виталног значаја и она којом су на располагање стављани преносни капацитети у периоду до 29. јануара. 

Говорећи о привреди и фабрикама којима се искључује струја, због којих ће имати велике губитке, Манасијевић је напоменуо да привреда дугује ЕПС-у 50 милијарди динара.

"Што се тиче губитака у овом периоду несумњиво да су губици у ЕПС-у највећи зато што радимо са скупим капацитетима, радимо увоз који је такође скуп и тај губитак није мерен једним даном, већ низом хладних дана", каже Манасијевић.