"Телеком" потпуно домаћи

Генерални директор компаније "Телеком Србија" Бранко Радујко и председник и извршни директор грчког ОТЕ-а Мајкл Цамас потписали су документ о преносу акција са грчке компаније на "Телеком", уз присуство председника Србије Бориса Тадића и премијера Мирка Цветковића.

Грчком оператору биће исплаћено 380 милиона евра за 20 одсто које ће у Централном регисту бити уписане као власништво "Телекома Србија".

Бранко Радујко рекао је да је завршен велики посао и за "Телеком" и за ОТЕ и државу и њене грађене.

"Када је у питању финансирање, овај посао не кошта пореске обвезнике ни буџет ни један динар. Купопородајна цена исплаћена је 320 милиона евра из кредита и 60 милиона евра из сопствених прилива компаније", рекао је Радујко.

Извршни директор ОТЕ-а је рекао да је да је грчка компанија са великом жалошћу одлучила да изађе из "Телекома Србије" уместо да инвестира нови капитал.

"Сарадња протеклих година је била изузетно продуктивна јер је заједнички циљ био да "Телеком" остане здрава и постане модерна компанија која пружа најсавременије услуге", рекао је Мајкл Цамас. 

Откуп грчког удела у "Телекому" је кажу добар посао за све учеснике, пре свега јер је цена повољна кад се упореди с ценом по којој је држава била спремна да прода "Телеком".

"За Републику Србију ова трансакција је важна јер ће откупом 20 одсто акција бити у могућности да унутар корпуса акција којима располаже не постоје акције које имају одређена приоритетна права, као што је до сада био случај", рекао је Цветковић.

Према Цветковићевим речима, за грађане је важна трансакција јер су се створили услови да се поделе бесплатне акције.

Заокрет у доношењу одлука 

Председник Тадић истакао је да је Влада Србије донела тешку, али добру одлуку да одбије неприхватљиве понуде за приватизацију "Телекома", а потом и одлуку о откупу њених акција, чиме су створени услови да компанијом управаља српски менаџмент, али и да се за грађане обезбеде бесплатне акције.

Тадић је истакао да је пре само 12 месеци "Телеком" планирао да прода део својих акција, а да је сада уследио заокрет у којем је компанија откупила акције.

"Очекујете заокрете и у другим сферама од политике, индустрије челика, пољопривреде, па и у преговорима о ЕУ и Косову и Метохији", рекао је Тадић и нагласио да ће "увек ће постојати стандарди од којих нећемо одустајати".

"Телеком" је значајан не само за Србију већ за читав регион јер услуге у домену телекомуникација мењају услове живота и зато је, каже председник, пред Владом и "Телекомом" одговорност за развој компаније, за пружање што јефтинијих и квалитетнијих услуга грађанима.

Даљи развој компаније 

Уочи примопредаје акција, Бранко Радујко је рекао да је компанија спремна да се фокусира на даљи развој, на кориснике, модернизацију мреже и на унапређење квалитета услуга.

"Бићемо иновативнији и још конкурентнији и самим тим ће компанија, упркос глобалним догађајима, вредети све више", рекао је директор "Телекома".

Подсетимо да је "Телеком" настао издвајањем из ЈП ПТТ "Србија" 1997. године када је грчкој компанији ОТЕ и "Телекому Италија" продато 49 одсто акција, за око 1,56 милијарди немачких марака.

Италијани су купили 29, а Грци 20 одсто, док је држава управљала са преосталим 51 одсто и била власник такозване златне акције. После шест година откупљен је италијански пакет за 195 милиона евра.

За финансирање откупа акција "Телеком Србија" узео је кредит од 470 милиона евра, од конзорцијума банака.

Радујко је објаснио да ће, што се тиче новца који ће бити уплаћен компанији ОТЕ, 320 милиона евра бити исплаћено из тог кредита, а 60 милиона евра са сопствених рачуна. Разлика од 150 милиона евра, када је кредит у питању, према најави Радујка, биће употребљена за рефинансирање последње транше кредита узетог за куповину "Телекома Српске".

Први човек те телекомуникационе компаније, рекао је ексклузивно за РТС да за овај кредит банке нису тражиле никакву гаранцију. Довољан је био биланс успеха компаније која је једна од најбољих на Балкану.

Почетком прошле године, расписан је тендер за продају пакета од 51 одсто акција. Влада Србије је тражила минимално 1,4 милијарде евра. Једину понуду доставио је "Телеком Аустрије" који је тада понудио 950 милиона. Пошто једини заинтересовани купац није желео да плати више од 950 милиона, тендер је проглашен неуспелим.