Иранска криза поскупљује гориво

Само што се нафтно тржиште опоравило од последица либијске кризе, почели су да прете нови нафтни потреси због Ирана. У истом дану када је Европска унија увела ембарго на иранску нафту, барел је на светским берзама поскупео око 10 одсто и већ премашује 110 долара. Европа страхује од несташица и поскупљења горива на пумпама. 

Цена сирове нафте у наредном периоду зависиће од два фактора - прво да ли ће Иран затворити Ормуски мореуз у Персијском заливу за нафтни транспорт, а друго хоће ли земље извознице нафте, у том случају, моћи да надокнаде петину нафте која долази из Ирана.

Председник Управног одбора Удружења нафтних копанија Србије Зоран Обрадовић каже да ће сигурно доћи до поремећаја у снабдевању и пораста цена, и поред тога што ће се они трудити да тржишту понуде исту количину сирове нафте.

У случају затварања мореуза, постоје наговештаји да би нафта светском на тржишту могла да поскупи на 140 долара, наводи професор Факултета за економију, финансије и администрацију Владимир Круљ.

"Оно што можемо видети са становишта малопродаје је да је цена већ порасла свуда, како у Европи, тако и у региону", каже Круљ.

Због буџетских дефицита и повећања пореза и акциза, у већини европских земаља деривати су већ на историјском ценовном максимуму. Литар бензина и дизела кошта од 1,5 до чак 1,70 евра.

И док има најава да ће литар горива достићи цену од два евра, за друге је то нереално. Иако смо по ценама тренутно на средини лествице, поскупљења свакако неће заобићи ни наше пумпе.

Директор инвестиционе фирме "Цитадел" Милутин Николић каже да би најпесимистичнији сценарио био да цена сирове нафте скочи за 50 одсто.

"Скок сирове нафте не значи аутоматски скок литра горива на нашим пумпама. Другим речима,  мислим да је опасност да литар горива на нашим пумпама кошта 200 динара у овом тренутку релативно далека", каже Николић.

Једина олакшавајућа околност за Србију је што највише купује руску нафту типа "урал", која је за сада око 10 одсто јефтинија.