Термалне воде као нафта

Иако је један од највећих ресурса у Србији геотермална енергија, њени потенцијали су неискоришћени. Процењени потенцијал топлих и подземних вода температуре од 10 до 150 степени Целзијуса, једнак је сагоревању 200.000 тона нафте годишње.

Топлане, које у сезони за енергенте потроше 320 милиона евра, могле би да преполове трошкове. Велики пројекти покренути су највише у Војводини и Београду.

Студија коју је Рударско-геолошки факултет урадио за потребе Министарства науке показује да Србија може да искористи више од 2.000 мегавата топлотне снаге само од воде чија је температура до 30 степени. То је око две трећине капацитета обреновачких електрана. Уштеда у струји и новцу је огромна.

Дејан Миленић са Рударско-геолошког факултета у Београду каже да нису потребна нека значајна финасијска улагања и да се инвестиција у грејању односно хлађењу и коришћењу геотермалних вода исплати за годину или две. Према његовим речима, то је посебно видљиво у случају великих градова.

Војвођанска влада је прошле године са локалним самоуравама покренула конкретне пројекте у Кикинди, Сенти, Темерину. Најважнији посао склопљен је са НИС-ом. Заједничко предузеће радиће на коришћењу термалних вода из постојећих 78 бушотина.

"У првом полугођу године ово предузеће ће почети да ради и сарађиваће са другим инвеститорима који желе да развију тај бизнис у Војводини", каже генерални директор НИС-а Кирил Кравченко.

Геотермални атлас

Покрајински секретар за енергетику Радослав Стриковић наводи да је направљен Геотермални атлас где је евидетирано све што је у протеклих 50 година избушено.

"Сада имамо један фантастичан преглед за сваког будућег инвеститора који хоће да улаже, без обзира на то да ли је реч о топлотној, електричној енергији или у вези са лековитошћу", истиче Стриковић.

Београд је отишао најдаље. Градске власти финасирале су пројекат који ће у наредне четири године обезбедити грејање и хлађење великог броја установа, али и станова. Неколико нових вртића већ користи енергију подземних вода.

Миленић каже да геотермалним потенцијалом може да се загреје преко 50.000 станова у Београду.

"Говоримо скоро о 10 одсто од укупно постојећих станова на територији града Београда. Дакле, то је један фантастичан потенцијал", наглашава Миленић.

Ради се и на томе да се термалне воде користе и за спортско-туристичке и бањске центре у западној и источној Србији. Од ове зиме, том енергијом греје се цетрални трг на Златибору и неки путни правци ка тој планини који су раније били залеђени и непроходни.