Прекид кредитних линија

У години у којој се најављују мања производња и привредни раст, Министарству економије смањен је буџет. Практично, нема новца да се субвенционишу позајмице привреди. Привредници упозоравају да би то могло додатно да угрози опстанак фирми.

Колико је то било повољно, најбоље показују камате, на комерцијалне кредите око 11, а на субвенционисане од четири до пет процената. Наравно, у поређењу са Европском унијом, оне су и даље високе.

"Држава је у последње три године пласирала 2,8 милијарди евра субвенционих кредита за ликвидност. Сада када их нема, привреда се мора раздуживати са 11 одсто камате и то ће изазвати општи помор, неликвидност и несолвентност предузећа", рекао је председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић.

Председник Удружења корпоративних директора Топлица Спасојевић каже да то може да се компензује.

"Ми треба да направимо реформу система и то ће драматично да побољша крвну слику привреде, од укидања непотребних прописа и финансијских захтева које имају и локалне самоуправе", рекао је Спасојевић.

Овакав буџет резултат је компромиса, одговор је министра економије Небојше Ћирића на то што нема новца за субвенције кредита.

"Што се тиче јефтинијег финансирања, након састанка привредника, банкара и председника направљен је договор да се нађе начин да се повећа обим финансирања и то је максимум који смо сада могли да урадимо", рекао је Ћирић.

Тај максимум, кажу економисти, није довољан јер банке и сада имају новца, али су га ове године десет пута више позајмљивале Влади и јавним предузећима, него привреди.

"Веома је висок ризик које банке виде у пласманима привреди и тај се ризик неће смањивати. Он ће се повећавати и зато ће положај привреде бити јако тежак", рекао је Иван Николић са Економског института.

Међутим, ни банкама неће бити лако јер је оваква ситуација мач са две оштрице, уколико се настави, све више компанија доћи ће у ситуацију да престане да отплаћује кредите. Тренутно, са отплатом касни свако четврто предузеће.