Високи улози у гасним преговорима

Руски гасни холдинг "Гаспром" наговестио je да судбина гасовода "Јужни ток", који би ослободио Русију од транзита гаса намењеног Европи преко украјинске територије, зависи од исхода руско-украјинских гасних преговора.

Руски и украјински званичници су прошле недеље признали да нису успели да се договоре о новим условима увоза руског природног гаса, али је "Гаспром", који до сада ниједном није ставио под сумњу реализацију "Јужног тока", објавио је да начин транзита зависи од попустљивости Украјине.

"'Јужни ток' је одувек био повезан са Украјином", изјавио је извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер агенцији Интерфакс, преноси Танјуг.

Руски и украјински медији, преносећи изјаву првог човека "Гаспрома", подсећају да је пре само недељу дана, 20. децембра, борд директора руског енергетског гиганта саопштио да ће "Јужни ток" бити завршен према плану, 2015. године.

Раније ове јесени, председник "Гаспромове" филијале "Гаспромекспорт" Александар Медведев рекао је да "Јужни ток" није средство притиска над Украјином.

Украјина од новембра покушава да код Русије издејствује нижу цену гаса, од највише 250 долара за хиљаду кубних метара, али за сада Кијев не успева да убеди Москву да ревидира услове уговора, по којем је цена тог енергента у децембру нарасла на 400 долара за хиљаду кубика са 264 долара у јануару.

У недостатку договора, стране се из све снаге труде да умире потрошаче, уверавајући их да не постоји конфликт који би угрозио испоруке горива у Европу.

"Гаспром" је раније званично саопштио да се преговори са Украјином настављају 15. јануара идуће године.

Транзит руског гаса у Европу је због "гасних сукоба" Русије и Украјине прекидан 2006. и 2009. године, подсећа Ројтерс.

"Гаспром" је до сада обећавао да ће се "Јужним током", који ће бити пуштен у рад 2015. године, јужним регионима Европе испоручивати до 63 милијарде кубних метара руског гаса заобилазећи Украјину, па је чак недавно и прецизирао копнену деоницу гасовода и њену крајњу тачку.

Руски гасни холдинг је пре месец дана пустио у рад други, више милијарди долара вредан пројекат, "Северни ток", по дну Балтичког мора, који омогућава директну испоруку европским потрошачима 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње уз могућност удвостручења капацитета.

Како преноси Танјуг, аналитичари сматрају да договор са Украјином омогућава Русији да одустане од екстраскупог "Јужног тока" чија је будућност веома магловита. Пројекат, у коме Русија учествује са 50 процената, захтева огромне инвестиције, без осигураних количина гаса.

Вредност "Јужног тока" процењује се на 10-15 милијарди евра, а коначна инвестициона одлука би се, према плановима, усвојила за годину дана. Поред "Гаспрома" у пројекту учествују италијанска енергетска компанија "Ени", француска ЕДФ и немачка "Винтершал".

Односе Европе, великог потрошача руског гаса, и "Гаспорма" озбиљно су пореметиле расправе око високих цена гаса из Русије, које су прерасле у судске истраге и антимонополске контроле.

Поред стандарда Трећег енергетског пакета ЕУ, реализацију "Јужног тока" угрожава и позиција Турске, са којом Русија још не успева да постигне договор о изградњи гасовода у њеним територијалним водама.