субота, 10.07.2010, 07:30 -> 20:11
štampajВремеплов (10.7.2010)
Рођење српског научника и проналазача Николе Тесле и италијанског сликара Ђорђа де Кирика, обележили данашњи дан кроз историју.
Године 1856. рођен је српски научник и проналазач Никола Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји. Његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја у 20. веку. Рођен је као син свештеника Српске православне цркве. Студирао је електротехнику, али је никада није завршио. Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена инстистирао је на коришћењу наизменичне струје наместо једносмерне. Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао је низ изума на којима се заснива савремена електроника и електротехника уопште. Без његових изума савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед. Пионир је и радио технике, бежичне телеграфије, радара. Патентирао је око 700 проналазака. Након што је прекинуо студије у Грацу, извесно време провео је у Будимпешти и Паризу, затим одлази у САД, где остаје до краја живота.
На данашњи дан 1888. рођен је Ђорђо де Кирико, италијански сликар. Де Кирико је сликарство учио у Грчкој и на Академији ликовних уметности у Минхену. Одлази у Париз 1911. године, где почиње да излаже, а 1918. има прву изложбу у Риму. Једно време борави у САД, да би се поново вратио у Италију. Кућа у којој је живео и радио у Риму данас је спомен - музеј, отворен на 20-годишњицу сликареве смрти. Де Кирико је зачетник метафизичког сликарства - пионир надреализма. У својим делима спајио је свет имагинације са конструктивним облицима реалног света, посебно наглашавајући пластичне вредности објекта. Неким радовима приближава се кубизму, а има и слика - композиција са елементима грчке класичне архитектуре. Најпознатије његове слике су: "Велики метафизичар", "Хектор и Андромаха", "Коњи у класичном пејзажу". Радио је и позоришне сценографије, бавио се књижевношћу и ликовном критиком. Написао је и аутобиографско дело "Успомене из мог живота".
138.- Умро Хадријан, римски император (Италика, 24. 01. 76 - Баиа, 10. 07. 138)
1509.- Рођен Жан Калвин, француски верски реформатор (Ноион, (Нојон,) 10. 07. 1509 - Женева, 27. 05. 1564)
1830.- Рођен Камиј Писаро, француски сликар (Сен Томас, 10. 07. 1830 - Париз, 13. 11. 1903)
1853.- Рођен Петар Добриновић, позоришни глумац и редитељ (Београд, 10. 07. 1853 - Нови Сад, 22. 12. 1923)
1871.- Рођен Марсел Пруст, француски књижевник (Париз, 10. 07. 1871 - Париз, 18. 11. 1922)
1895.- Рођен Карл Орф, немачки композитор и музички педагог (Минхен, 10. 07. 1895 - Минхен, 29. 03. 1982)
1908.- Рођена Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла "Коло" (Панчево, 10. 07. 1908 - Београд, 09. 02. 1995)
1926.- Рођен Павле Вуисић, филмски и ТВ глумац (Београд, 10. 07. 1926 - Београд, 01. 10. 1988)
1941.- Почела Смоленска битка у Другом светском рату
1942.- Рођена Мирјана Марковић, политичар, председник Дирекције ЈУЛ-а, супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића (Брежане, 10. 07. 1942)
1943.- Савезнички десант на Сицилију у Другом светском рату
1962.- Лансиран амерички сателит "Телстар" који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантика
1995.- Умро Гојко Николиш, генерал - пуковник, лекар, књижевник и дипломата, академик (Сјеничак, 11. 08. 1911 - Париз, 10. 07. 1995)
2001.- Умрла Анђелија Милић, певачица народне музике (Београд, 03. 04. 1921 - Београд, 10. 07. 2001)
2008.- У саобраћајној несрећи близу Пожаревца страдали Миле Вељковић, новинар, главни уредник ТВ "Club Inn", Александар Митровић, реализатор ТВ "Club Inn" и Радојко Луковић, секретар Спортског савеза Пожаревца
2009.- Умро Едвард Даунс, британски диригент Филхармонијског оркестра ББЦ-а (Бирмингем, 17. 06. 1924 - Цирих, 10. 07. 2009)
2009.- Умро Јован Ервачиновић, вајар (1929 - Београд, 10. 07. 2009)
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар