Како заштитити узбуњиваче?

Стручна јавност оцењује да је, осим многих прописа које треба усвојити, неопходно да друштво схвати колико је, у борби против корупције, важно да инсајдери проговоре. Међутим, Србија још нема адекватну заштиту узбуњивача, особа спремних да пријаве корупцију или злоупотребу у фирми и окружењу.

Такви инсајдери најчешће су изложени осуди и шиканирању, многи изгубе посао, а онда годинама на суду траже своја права.

Кад је први српски узбуњивач, уз помоћ повереника за информације, дошао до листинга са наплатних рампи "Путева Србије" и открио милионску корупцију, 50 људи завршило је у затвору, а он је остао без посла.

"Таквог сам склопа, тако сам изграђен да мене неправда много боли, и ја се против тога борим, али на том путу ја сам много тога прошао и ништа није лепо", рекао је Горан Милошевић.

У Србији има људи који пријаве крађу у фирми, загађење животне средине или слично, али процена је да би их било више да су прихваћене препоруке Групе земаља за борбу против корупције како заштити такве особе.

"Није добро да се ми као држава уздамо у личну храброст и личне мотиве. Људима треба обезбедити минимум сигурности, бар да су сигурни да неће трпети санкције због тога што су учинили нешто добро ако већ неће бити награђивани", рекао је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Афера антикорупцијске агенције у Румунији

За разлику од Србије, суседна Румунија, већ пет година, има закон о заштити узбуњивача и око 200 пријављених корупција. У жижи јавности тренутно је група од 20 инсајдера који су, управо у агенцији која треба да се бори против корупције, открили корумпирано руководство.

"Занимљиво је видети, унутар једне антикорупцијске агенције, сукоб између узбуњивача и руководства агенције. Видећемо како ће се на крају завршити, случај је на суду, али можда ће то бити веома важан случај који ће утицати на комплетну државну управу", навео је Кодру Врабие из Транспарентности Румуније.

Према његовим речима, читава идеја о узбуњивању јесте у мотивацији такве особе да уради праву ствар.

Британија спада у ред земаља које су најбоље решиле законску заштиту узбуњивача.

"Од почетка 1993. године, имали смо 18.000 позива узбуњивача и све их је више, у просеку око 2.000 годишње, а трећина њих пријавлила је корупцију у здравству", рекла је Франческа Вест из Public concern at work.

Према њеним речима, за Србију је битно да обезбеди законску заштиту узбуњивача, али комлетна култура треба да подржава добре намере, јер ни најбољи закон неће учинити да буде сигуран онај који јавно проговори на радном месту.

Стручна јавност оцењује да без посебног закона који изузима од кривичне и друге одговорности особу која разоткрије корупцију, нема ефикасне борбе против те појаве.

Предлажу да се у исто време изменe и многи прописи о раду, државним службеницима и о приступу информацијама од јавног значаја.