Штедише у Србије највише верују сламарици - просечна уштеђевина 6.500 динара

Просечна месечна уштеђевина у 2024. години износила је 6.500 динара, што је за 500 динара више него у прошлој години, резултат је истраживања, уочи 31. октобра - Светског дана штедње. Као и прошле године, скоро трећина грађана оставља новац који жели да уштеди на текућем рачуну.

Колико је новца потребно уштедети да се породица осећа сигурно, није лак одговор. Ипак седморо од десет испитаника у Србији свесна је важности штедње.

"Неки универзални рецепт који би могао да се да као савет свакој породици је да обезбеди неку краткорочну штедњу, односно да у року од једног дана буде брзо доступно неке три до четири месечне плате или три до четири месечна трошка. Све преко тога би требало да буде нека штедња која је дугорочна или која се негде инвестира", сматра Татјана Манојловић, директорка за становништво Ерсте банке.

У последње две године просечна висина штедног улога је са 5.500 повећана на 6.500 динара. Али је другачија структура улога. Док је пре две године висина орочених средстава са осам пала на шест процената. Повећан је број штедиша који новац држе на текућем рачуну са тринаест на чак 33 одсто.

"Од периода после ковида смо имали ситуацију да је одређени број грађана просто повукао свој новац са орочене штедње, да кажемо из за њих неких безбедносних разлога. Након што су схватили да је све у реду тај новац су вратили у банку. Када питамо клијенте за разлог да им извесна свота новца стоји на рачуну најчешћи одговор клијената је да су у потрази за неком некретнином за неким аутомобилом или неком инвестицијом", навео је Нино Стаменски, директор Регионалног центра из Новог Сада.

Пред овогодишњи Дан штедње Народна банка саопштава да су укупне девизне резерве премашиле 28 милијарди евра. Динарска штедња је порасла за 17, а девизна за пет одсто. Динарска штедња је исплативија јер се не опорезује, а камате су дупло више него на девизне улоге.

"Приметили смо да у Србији много људи држи новац код куће иако је сигурније и исплативије да то чине у банци или кроз неки други вид штедње. У анкети кажу да би инвестирали у различите врсте штедних производа али да немају довољно знања и информација. То им ствара неизвесност, а кад имате неизвесну ситуацију онда сте и резервисани за таква улагања", навео је Ансгар Лонер, директор агенције Имас.

Новца има, али како га извући из кућних резерви. Где га још уложити осим орочења због камата које су у односу на прошлу годину благо умањење и прате стопу инфлације, али не доносе велике приходе. Одговор на то питање чак 72 одсто испитаника како се наводи у анкети највише очекују од медија и новинара.