Времеплов (2.7.2010)

На данашњи дан отворен први музеј аутомобила у Београду. Међународни дан спортских новинара. Године 1992. умро књижевник Борислав Пекић.

Године 1992. умро књижевник Борислав Пекић. Један од највећих српских и југословенских писаца, Пекић је оставио дело које по вредности и обиму чини темељ наше литературе: двадесетак прозних дела, књиге дневничких есеја, аутобиографских записа и више од тридесет драма, које су постављане у позориштима или адаптиране за радио извођење. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Прву књигу "Време чуда", која га је одмах уврстила у сам врх наше литературе, објавио је 1965. године. Следила су дела: "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и пад Икара Губелкијана", "Одбрана и последњи дани", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Године које су појели скакавци" и друга. Убрзо након Пекићеве смрти, фебруара 1993. године, основана је Фондација, са циљем да чува и публикује пишчеву заоставштину, коју чини преко 20 хиљада страна необјављених записа, дневника и преписке, као и да негује успомену на знаменитог књижевника. Такође је установљена стипендија "Борислав Пекић", за подстицај даровитим младим писцима.

На данашњи дан 2002. године отворен први музеј аутомобила у Београду - Модерна гаража Братислава Петковића. Музеј аутомобила је најмлађи у низу техничких музеја у Србији. Оснивачи Музеја су Скупштина града Београда и Братислав Петковић, колекционар из Београда, власник збирке историјски значајних аутомобила и архивске грађе о развоју аутомобилизма. Седиште Музеја је у згради која је под називом Модерна гаража проглашена за културно добро и представља карактеристичан споменик техничке културе времена у коме је настао. Изграђена је 1929. године као прва јавна гаража у центру града, по плановима руског архитекте Валерија Сташевског. У њој су били смештени и аутомобили учесника прве београдске међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке, одржане 3. септембра 1939.

1566.- Умро Нострадамус, француски физичар и астролог
(Сент Реми, 14. 12. 1503 - Салон, 02. 07. 1566)

1714. - Рођен Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор
(Ерасбах, 02. 07. 1714 - Беч, 15. 11. 1787)

1778. - Умро Жан Жак Русо, француски књижевник и филозоф
(Женева, 28. 06. 1712 - Ерманонвил, 02. 07. 1778)

1877. - Рођен Херман Хесе, немачки књижевник, нобеловац
(Калв, 02. 07. 1877 - Монтањола, 09. 08. 1962)

1844. - Почела са радом Народна банка Краљевине Србије

1884. - Одштампана прва српска папирна новчаница

1914. - Умро Џозеф Чемберлен, британски државник
(Лондон, 08. 07. 1836 - Бирмингем, 02. 07. 1914)

1923. - Рођен Вислава Шимборска, пољска књижевница, нобеловац
(Корник, 02. 07. 1923)

1927. - Рођен Брок Питерс (Џорџ Фишер), амерички филмски глумац
(Њујорк, 02. 07. 1927- Лос Анђелес, 24. 08. 2005)

1949. - Умро Георги Димитров, бугарски револуционар, политичар и државник
(Ковачевци, 18. 06. 1882 - Москва, 02. 07. 1949)

1958. - Рођен Небојша Човић, привредник и политичар, градоначелник Београда, потпредседник  Владе Србије, председник Социјалдемократске партије (Београд, 02. 07. 1958)

1961. - Умро Ернест Хемингвеј, амерички књижевник, нобеловац
(Чикаго, 21. 07. 1898 - Сан Вали, 02. 07. 1961)

1977. - Умро Владимир Набоков, руски књижевник
(Петроград, 23. 04. 1899 - Монтре, 02. 07. 1977)

1989. - Умро Андреј Громико, совјетски политичар и дипломата, министар иностраних послова СССР-а (Минск, 06. 07. 1909 - Москва, 02. 07. 1989)

1997. - Умро Џејмс Стјуарт, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а
(Индијана, 20. 05. 1908 - Лос Анђелес, 02. 07. 1997)

1999. - Умро Марио Пузо, амерички књижевник, добитник "Оскар"-а
(Њујорк, 15. 10. 1920 - Њујорк, 02. 07. 1999)

1999. - Умро Слободан Јакулић, неуропсихијатар, професор Београдског  универзитета, академик (Београд,  1937 - Београд, 02. 07. 1999)

2001. - У Јеврејској болници у Луисвилу уграђено прво вештачко механичко срце - абиокор

2003. - Умро др Дејан Крецуљ, професор Филозофског факултета у Београду, академик (Мраморак, 08. 08. 1927 - Панчево, 02. 07. 2003)

2004. - Манастир Дечани уврштен у листу Светске културне баштине

2007. - Умро Александар Аца Шишић, виолиниста, солиста Великог народног оркестра Радио Београда (Обреновац, 17. 08. 1937 - Београд, 02. 07. 2007)

2007. - Умрла Беверли Силс, америчка оперска певачица
(Бруклин, 25. 05. 1929 - Њујорк, 02. 07. 2007)

2007. - Умро Хај Зарет, амерички књижевник
(Њујорк, 21. 08. 1907 - Вестпорт, 02. 07. 2007)

2007. - Умро Војислав Никчевић, филолог, директор Института за црногорски језик, професор Филозофског факултета у Никшићу, оснивач Дукљанске  академије наука и умјетности и Матице црногорске (Стубица, 18. 01. 1935 - Београд, 02. 07. 2007)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 28. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи