Паркови Београда

Аутор монографије "Заштићена природна богаства Београда" Хранислав Милановић рекао је да Београд има 65 паркова, а да их је највише изграђено у периоду од друге половине 19. до прве половине 20. века.

Милановић је Танјугу рекао да је Карађорђев парк "зачетак јавних зелених површина у Београду", пошто су на месту где су сахрањени погинули у Првом српском устанку, 1806. године, засађени багремови и кестенови.

Међу најстаријим парковима у престоници је Студентски парк, познат и као Панчићев, по споменику том великом ботаничару, лекару и првом председнику Српске краљевске академије.

ПР "Градског зеленила" Драгана Туцовић Баранац рекла је да је на том простору све до шездесетих година 19. века било турско гробље, а касније формирана пијаца која је живела до 1927. године, када је затворена и на њеном месту изграђен садашњи парк.

"Цео парк изграђен је у француском стилу, по узору на стубове моста Александра трећег Паризу, а ограда око парка направљена је у рококо стилу и њена израда коштала је више него сам парк", додала је Баранац.

У Студентском парку поред споменика Јосифу Панчићу, подигнутом 1897. године, су и споменици Доситеју Обрадовићу из 1930. године и Јовану Цвијићу из 1994. године.

"У популарном 'Академцу', који је проглашен за природно добро треће категорије, постоји 21 врста дрвећа, а неке врсте датирају од оснивања парка", рекла је Баранац.

Према њеним речима, најстарије стабло била је јапанска софора, стара 120 година, која је због старости посечена 2008. године, а на њеном месту обликована клупа од њеног дрвета.

Један од најрепрезентативнијих паркова у Београду, Парк пријатељства, налази се на ушћу Саве у Дунав и обухвата површину од 14 хектара, а његов архитекта био је Милан Палишашки.

"Изградња тог парка почела је 1961. године на иницијативу организације 'Младих горана Београда', у част стварања Покрета несврстаних и због тога је симболички назван Парк пријатељства или Парк мира", објаснио је Милановић и додао да је прво дрво у парку, пирамидални храст, засадио тадашњи председник Младих горана.

Према његовим речима, за време Конференције несврстаних у Београду, 1989. године, државници земаља учесница засадили су 26 садница платана у централном делу парка који је назван Алеја мира.

У парку је више од 100 најугледнијих државника света засадило дрво, а међу њима су Индира Ганди, Ричард Никсон, Краљица Елизабета Друга, Франсоа Митеран, а последњи државник који је посадио дрво за време постојања СФРЈ био је румунски председник Јон Илијеску, који је 1991. године засадио 194. стабло.

"Традиција сађења дрвећа у том парку настављена је и након распада Југославије па су, осим државних званичника, дрвеће посадили и чланови америчке групе "Ролингстонс" пре концерта који су одржали у Београду 2007. године", рекао је Милановић.

Поводом обележавања годишњице почетка НАТО бомбардовања Србије, у парку је 2000. године откривен споменик "Вечна ватра" висок 78 метара што симболизује број дана бомбардовања.