Научници, ипак, остају

Анкета коју је спровело Министарство за науку и технолошки развој показала је да три четвртине српских научника не размишља о одласку из земље.

Истраживање, чије је резултате представио министар Божидар Ђелић, показује и да 21 одсто српских научника жели да оде из земље, а да је четири одсто неодлучно. Најчешћи разлози за напуштање Србије су стамбена ситуација и ниска примања, као и лоши услови за рад.

Министар за науку и технолошки развој задовољан је тиме што већина научника жели да настави своју каријеру у Србији, али указује и на упозоравајући податак да би Србију ипак напустило 39 одсто научних радника млађих од 35 година.

"Илузорно је мислити да ћемо имати успеха у повратку наших научника из дијаспоре док не средимо систем који постоји у земљи. Морамо да обезбедимо да нам деца буду безбедна, да наш систем буде базиран на меритократији, а не на партијским и кумовским везама", истакао је Ђелић.

Министар науке каже и да резултати истраживања показују да највише научника сматра да научну сарадњу треба развијати са земљама Европске уније, међу којима су најпопуларније Немачка, Француска, Велика Британија и Италија.

Осим земаља Уније, највише испитаника определило се за Русију, Америку и Кину. Ђелић оцењује да овакви резултати доказују да и научну, а не само политичку дипломатију треба везати за "четири стуба сарадње" и то Европску унију, Русију, САД и Кину.