Нерешене судбине несталих

За најмање 15.000 људи који су на списковима несталих нема података ни после 11 година од престанка ратних сукоба у бившој Југославији. Без решења тог питања нема помирења ни регионалне сарадње, упозоравају из Међународног црвеног крста.

Позивају Брисел да изврши притисак на све државе бивше Југославије да, следећи пример Србије која је у томе лидер, отворе архиве и затворе процес трагања и идентификације жртава.

Најмање резултата показују званични Загреб и привремене власти у Приштини, оцењено је на скупу у Београду под називом "Тражење несталих и права њихових породица".

Односе између Србије и Хрватске још оптерећује непозната судбина 2.180 несталих Срба.

Велики проблем је и чињеница да још није идентификовано 900 тела у хрватским мртвачницима, нити је ексхумирано чак 380 познатих гробних места, на шта се чека већ 15 година. Као главни разлог за то, Загреб наводи недостатак новца у буџету.

"Ако је ствар само у новцу, ми располажемо са подацима од око 660 гробних места, а од тога нам хрватска страна признаје 300. Онда им ја кажем - ексхумирајте онда позната гробна места", наводи Саво Штрбац из Веритаса.

И поред међудржавних споразума између Србије и Хрватске и добре сарадње комисија за нестале, Хрватска блокира процес, упозоравају представници Међународног црвеног крста.

Лоши резултати Хрватске и Приштине

Шеф делегације Међународног црвеног крста у Србији Пол Хенри Анри рекао је да Хртваска годишње реши 110 случајева.

"То је веома слаб резултат за државу као је што је Хрватска, с обзиром на њен финансијски потенцијал и податак да је већина локација и гробаља позната. Србија није једина држава у региону која треба да отвори архиве и сарађује, то морају да ураде и остале државе", нагласио је шеф делегације Међународног црвеног крста.

Поред Загреба, Приштина је друга критична адреса, јер није решила судбину више од 1.800 несталих особа, највише Срба. Спремност на сарадњу Београд је недавно показао одговарајући захтевима косовских Албанаца да се започне ископавање три нове могуће гробнице у Србији.

Међутим, морају се коначно отворити и четири локације са српским жртвама и после 10 година идентификовати тела која су у мртвачници у Приштини.

"Сматрамо да је то нешто што се мора брже решавати и дати одговоре породицима зашто нема идентификације тела толико дуго када су узети крвни узорци од 90,8 одсто породица", рекао је председник Комисије Владе Србије за нестале Вељко Одаловић.

Организација под називом "Координација српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије, која је организовала скуп, трага за око 4.000 људи којих нема од 1991. године. Они траже отварање свих архива, стварање јединствене базе података, процесуирање свих злочина и ексхумације, и то на целом простору некадашње Југославије.