Деценија борбе за таленте

Хтели или не, борба ове деценије биће борба и рат за таленте и рад, изјавио је министар науке и технолошког развоја Божидар Ђелић и истакао да ће Србија морати да створи услове за повратак своје научне дијаспоре.

Морамо се борити за меритократију, а не непотизам у нашим водећим научним институтима, поручио је Ђелић на конференцији о научној дијаспори у организацији Београдског фонда за политичку изузетност.

Ђелић је навео да је циљ Србије да доведе и снажне компаније у области науке и технологије, јер је то још један аргумент за повратак стручњака из иностранства.

Наводећи податке о емиграцији научника из Србије, Ђелић је навео да, иако нису најпрецизнији, они говоре да се, од 2000. године до данас, у Сједињене Државе, Канаду и Аустралију иселило око 70.000 људи, од којих је 10 одсто високообразованих.

Од 7.000 научника који су добили сталне исељеничке визе, 34 одсто ради у сектору информационих технологија, 23 одсто у сектору биомедицине, а 20 одсто је нашло запослење у природно-математичким дисциплинама.

"Да ли би Србији било много боље да нема ове стручњаке напољу? Зависи од тога колико ми будемо у стању да искористимо потенцијал наших високообразовних људи, који су запослени у најбољим институтима у свету", рекао је Ђелић.

Забринутост за квалитет образовања

Ђелић је, као један од важних услова за повратак научне дијаспоре, навео њихову забринутост за безбедност своје деце и могућности да у Србији имају квалитетно школовање, какво су они стекли у иностранству.

Гласао сам на седници Владе Србије за Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, рекао је Ђелић и додао да "оно што је постигнуто није лоше, али далеко од онога што мора бити урађено".

Министар је најавио да ће крајем јуна посетити Силицијумску долину, како би разговарао са научницима из Србије који тамо раде, али и компанијама о могућим инвестицијама у Србију.

Министарка за телекомуникације и информатичко друштво Јасна Матић оценила је да је меритократија кључни услов за повратак научника у Србији, "ослобађане од страха и разумевање".

Србија је била изолована и претрпела је значајан "одлив мозгова", истакла је министарка и додала да се у таквој ситуацији не може говорити о економији знања.

Матићева је истакла да је и процес европских интеграција значаја за развој научне заједнице, јер је проценат одобравања пројеката научника из Србије, који се финансирају из европских фондова, већи од просека у самој Европској унији.

Стабилизација услов за повратак

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода навео је свој пример повратка у Србију, пошто је пет година предавао на институтима у Америци и Великој Британији.

Рад на демократским реформама, стабилизацији институција, владавини права јесте оно што чини основу за повратак, мир и безбедност за децу наше научне дијаспоре, нагласио је Вејвода.

Стабилизација прилика у земљи и региону, побољшање регионалне сарадње, то је оно што мења слику земље и охрабрује, иако има још тога што би требало урадити, поручио је Вејвода.

Председник Извршног одбора "Ерсте банке" Славко Царић нагласио је да цена кредита и доступност капитала у Србији има велике везе са самом перцепцијом земље.

Доступност и интересованост страних инвеститора зависи од репутације земље и зато је важно спроводити реформе и учинити Србију атрактивним местом за улагање инвеститора, али и за повратак образованих људи, оценио је Царић.