Сахрањена Биљана Ковачевић-Вучо

Око хиљаду пријатеља, колега и поштоваоца опростило се на Новом гробљу у Београду од Биљане Ковачевић-Вучо, председнице Комитета правника за људска права.

"Одбацивала је улогу жртве, није се дала слабости, ни носталгији, одбијала је да прихвата извињавајуће заблуде. Оштра према онима који су јој могли наудити, блага према онима који то нису могли", рекла је директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић опраштајући се од своје дугогодишње пријатељице.

Бранила је слабије од јачих, а никад јаче од слабијих, рекла је Павићевићева и додала да је Биљана Ковачевић-Вучо еманциповала своју професију правника и адвоката, борбу за људска права, давала јој пуни морални, па и естетски смисао, живела за оно за шта се залагала.

Од Биљане Ковачевић-Вучо опростио се у име ЈУКОМ-а и њен сарадник Милан Антонијевић.

"Ових дана нисмо радили у ЈУКОМ-у, већ смо ти припремили оно што би тебе највише занимало, како је све прошло у медијима, какве су реакције", рекао је Антонијевић и окупљенима прочитао поруке са интернета и Фејсбука које су остављали бројни људи из целе Србије, али и сарадници и пријатељи Биљане Ковачевић-Вучо.

Председница ЈУКОМ-а Биљана Ковачевић-Вучо преминула је 20. априла у Београду после дуге и тешке болести, а биће кремирана на Новом гробљу у Београду.

Борац за људска права

Биљана Ковачевић-Вучо рођена је 1952. године у Београду. Школовала се у Скопљу и Београду. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1977. године и положила правосудни испит.

Од 1978. десет година је радила у Привредном суду у Београду, а потом у Врховном суду где је обављала функцију вишег саветника.  Паралелно је волонтирала у Центру за антиратну акцију и на СОС телефону.

Један је од оснивача Хелсиншког одбора за људска права у Србији, у коме је, једно време, била генерални секретар.

Била је председница ЈУКОМ-а, који је основан 1997. као "стручно, добровољно невладино удружење грађана окупљених ради заштите и унапређења људских права према општеприхваћеним цивилизацијским стандардима, међународним конвенцијама и домаћим правом".

Радила је на предлогу Закона о амнестији и ауторка је више десетина стручних публикација и чланака из области заштите људских права.  Од априла 2007. била је чланица Политичког савета Либерално-демократске партије.