Симбол Међународног дана права јавности да зна – сат који откуцава пет до 12

Повереник Милан Мариновић рекао је поводом обележавања Међународног дана права јавности да зна, који се обележава данас, да је до 2019. године укупан проценат жалби изјављених преко адвоката био у просеку четири одсто, док је у 2023. години био 82 одсто.

Обележава се две деценије од примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који представља ефикасан алат за контролу власти, саопштио је Мариновић.

У саопштењу Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности наводи се да несавесни адвокати и поједини грађани изврћу смисао закона на терет најслабијих и најнеопремљенијих органа власти.

"Мислим на преко 1.000 школа, 4.000 месних заједница, болница, установа култура, обданишта, оних који морају да користе своје и овако већ ограничене ресурсе на одговарање на њихове бесмислене захтеве и на тај начин појединци оштећују сиромашне буџете ових органа власти, али и буџет Србије", рекао је Маринковић.

До сада је наложено да се адвокатима исплати преко 62.500.000 динара и да је штета неупоредиво већа јер то изискује и ангажовање додатних људских и материјалних ресурса, тонере, папире, трошкове поштанских услуга, прековремени рад запослених, рекао је повереник.

"Повереник је раније у просеку примао 3.627 жалби, а у 2023. години је изјављено 16.711 жалби. Са друге стране сви они који закон користе у предвиђену сврху не могу да остваре то право јер су органи власти преоптерећени енорном количином ових захтева", објашњава Маринковић.

Притужбе за административно ћутање

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Барту каже да се 49 одсто свих притужби које су поднели новинари односи се на такозвано административно ћутање.

"Према томе је јасно да новинари и јавност имају тешкоће да дођу до информација и поред добрих законских решења. То је забрињавајуће јер без приступа информацијама од јавног значаја новинари не могу да обављају свој посао", истакао је Барту.

Истовремено поверенику на захтев одговори око 74 одсто институција.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији истиче да свако решење проблема не би требало да ограничава право приступа информацијама.

"За Србију верујемо да ће бити корисно да измени законски оквир, да уклони изузетке који се односи на Владу, што је и препорука Већа Европе за борбу против корупције Србије", каже Халачева.

Званичница ЕУ објашњава да ниједан јавни орган не треба да буде поштеђен обавезе о транспарентности рада.

Порука скупа да је куцнуо последњи час

Симбол овогодишњег скупа је сат који откуцава пет до 12 и тиме означава да је куцнуо последњи час.

Ове године Повереник је доделио признања за допринос афирмисању права јавности да зна Републичком секретаријату за јавне политике, Управи за имовину АП Војводине, општини Кањижа, Вишем суду у Пироту; у категорији осталих органа власти, ОШ "Краљ Петар Први" из Ниша.

Главна награда, за посебан допринос афирмисању права на приступ информацијама није додељена ове године.