Сећање на недужне

Паљењем свећа и полагањем венаца у 2 сата и шест минута породице, колеге и пријатељи одали пошту радницима РТС-а који су погинули у бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године. У нападу НАТО-а страдало је 16 наших колега.

Ноћас у 2 сата и шест минута навршило се 11 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије, који су погинули 23. априла 1999. године, када је НАТО бомбардовао РТС са два разорна пројектила.

Породице, колеге и пријатељи погинулих запалили су свеће и положили цвеће код споменика "Зашто" у Абердаревој улици.

"Нашу браћу и сестре убили су они који су бацили бомбе, али на смрт су их осудили они који су их ставили на тачно одређено место у одређено време", рекао је генерални директор РТС-а Александар Тијанић поводом годишњице погибије наших колега.

"И оно што после свих ових година поражава је тај ум, који их је ставио као мету, држао те људе, нашу браћу, наше колеге, све док та бомба не би пала и убила их. Сви радници РТС-а траже да се пронађе тај ум и тај зликовац који их је најпре осудио на смрт, да би их други зликовачки ум убио", рекао је генерални директор РТС-а.

Властимир Банковић се у име породица погинулих и у своје лично име захвалио присутнима који су дошли да одају пошту трагично настрадалим радницима РТС-а.

Чланови породица, колеге и пријатељи наших страдалих колега, окупили су се и у 14 часова и шест минута, да паљењем свећа и полагањем цвећа, још једном одају пошту погинулима.

Кузман Стоименовски, отац погинулог Дарка, каже да људи нису заборавили шта се десило.

"Добар део људи то памти, један део зна али неће да дође. Трећи ћуте али опет знају шта се десило, јер ово није трагедија. Ово је злочин! Убиство људи! А то је страшно", рекао је Стоименовски.

"Ја сам тада радила као одговорни инжењер мастера. Четворо људи сам планирала ја. Својом руком њихова имена уписала на распоред за ту ноћ. Мислим да никад нећу то себи опростити", рекла је Милена Вучетић, технички директор РТС-а.

У нападу НАТО-а у ноћи између 22. и 23. априла погинули су: Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.

Трагање за истином

Једанест година породице наших колега трагају за истином. У писму председнику Србије, као последњој инстанци заштите Устава и закона, наводе да тужилаштва нису узела у поступак нове доказе.

Породице подсећају да је Специјално тужилаштво за организовани криминал било дужно да, у року од месец дана, одговори на представке које упућене 2006. и 2009. године. Разлоге игнорисања виде у умешаности тадашњег врха Војске и Министарства одбране у убиство 16-оро радника РТС-а.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч", годину дана после бомбардовања, саопштила је да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

"23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је бомбардовао зграду РТС-а у Београду, где је усмртио 16 људи. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ... И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС-а. НАТО није упозорио цивиле. Зграда је смештена у густо насељеном градском језгру. Особље у њој налази се 24 часа дневно. Био је то потпуно непотребан напад", навео је "Хјуман рајтс воч".

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.

Број коментара 22

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи