Неопходна установа за јувенилну психијатрију

У Србији не постоји специјализована затворска установа за лечење малолетника са посебним потребама. Тако је С.Љ. из Гребенца код Беле Цркве, који је у мају прошле године на смрт претукао свог две године млађег друга, пуштен на слободу, пошто му је Виши суд у Панчеву изрекао меру лечења у болници затвореног типа.

Седамнаестогодишњи С.Љ. пуштен је из притвора и већ десетак дана је код куће. Његови родитељи су задовољни јер, кажу, сада поново могу да брину о њему.

"Имао је дечји фрас, не може да држи оловку у руке и ниједан предмет", каже отац Јон. Мајка Нада каже да брине о њему откако се родио.

Иако адвокат малолетног С.Љ. мисли да није ни требало да му се суди због недовољне менталне развијености, закон налаже да он сада буде смештен у одговарајућу установу. Проблем је, међутим, што таква установа не постоји.

"Закон је предвидео ту специјализовану установу, али кад су у питању психијатријске сметње, када су у питању акутна стања такву установу немамо", рекао је саветник у Министарству социјалне политике Љубомир Пејаковић.

Пејаковић је додао да "ако је реч о ометености у развоју, дакле, где нема психијатрије и психијатријских проблема, онда је у тим слувајевима адекватнија примена мера из породичне правне заштите".

Изградња установе неисплатива

Случај С.Љ. не само да показује неуклађеност закона и реалног живота, него, кажу у служби заштитника грађана, доводи и у парадоксалну зато што долази до супротстављања права тог детета.

"Једно је право тог детета, без обзира што је учинило одређено кривично дело, оно располаже својим правима, поготово у ситуацијама као што је дете са сметњама у развоју. Друштво, без обзира на све учињено, о њему мора да води рачуна", рекао је заменик заштитника грађана за лица лишена слободе Милош Јанковић.

Према његовим речима, други је проблем је питање права свих осталих.

Ипак, смештање малолетника у затворску болницу не долази у обзир, јер би то значило, објашњава Јанковић, "изоловати дете у затвор".

С друге стране, изградња посебне установе економски је неисплатива, јер се овакви случајеви дешавају једном у четири године.

Могућа решења била би да се при некој дечјој клиници за психијатрију отвори посебно одељење затвореног типа или да се при васитно-поправном дому у Крушевцу отвори посебна установа за јувенилну психијатрију.