Туга српског села

Недавна истраживања невладине организације "Секонс" потврдила су да је највећи број сиромашних сеоских домаћинстава у југоисточној Србији, а најмање у Војводини. Најмање новца и могућности за нормалан живот имају мештани села, која су удаљена од градских насеља.

И оно мало младих сељана који су остали на имању немају готово никакву помоћ државе. Од укупног броја сиромашних, чак две трећине живи у забаченим деловима Србије.

Села у околини Власотинца, Медвеђе, Сврљига, Књажевца, Пирота спадају међу најстарија у Србији. И најсиромашнија. Њихови мештани немају новца ни за основне животне потребе.

"Људи на селу у потпуности су издвојени. Врло мало имају контакте са средином, са окружењем, тако да све те наше посете, било да им носим неку помоћ материјалне природе, њима много значе, па чак и тај минимални контакт или разговор од двадесетак минута", рекао је секретар Црвеног крста Пирот Мирољуб Мијић.

На основу анкете у 1.621 домаћинству, у 203 села широм Србије сарадници невладине организације "Секонс" утврдили су да је 38,6 одсто домаћинстава сасвим сиромашно, јер по члану укућани немају ни 9.000 динара месечно.

"Пензија ми је мала, 8.200 динара месечно. Примам на два дела по 4.100 динара. Немогуће да буде довољно, струја скаче. Један лек кошта 1.200 динара", навео је Момчило Милановић из села Војска код Свилајнца.

Момчилова супруга Радмила каже да је млеко попила пре три месеца, нема новца и нема пензију.

"Стари смо и шта да радимо кад нешто немаш мораш да трпиш. Не може он, ја не могу, морамо да се помажемо", рекла је Радмила.

Две милијарде динара за рурални развој 

Само 80.000 старијих људи у републици користи услуге социјалне заштите, а од тог броја свега два одсто чине сељаци.

"У овом тренутку концентришемо се да им обезбедимо оно што им је најнеопходније за живот деобом хигијенских пакета хране. Мислим на сеоска старачка домаћинства која су по нашој процени најугроженија", рекао је Љуба Пејаковић из Министарства за рад и социјалну политику.

У Министарству кажу да немају тачне податке о броју сеоских домаћинстава којима је потребна помоћ у храни и новцу, а у Министарству пољопривреде истичу да за сада немају више пара да помажу селу.

Ипак, да би успорили одлазак млађих људи са села и тако бар мало олакшали положај оних старијих, ове године планирају да у рурални развој уложе око две милијарде динара, што је милијарду више него лане.