Последице бомбардовања

За 78 дана НАТО агресије, више од 1.000 борбених авиона лансирало је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је признао да је бачена 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом на 112 локација, највише на Косову и Метохији.

Иако је на местима где је употребљена муниција са осиромашеним уранијумом и где су бомбардована хемијска постројења забележен значајан пораст малигних, кардиоваскуларних и других обољења, још не постоји озбиљна студија која би доказала њихову директну везу са бомбардовањем.

Већ прве студије, рађене годину дана после бомбардовања, доказале су присуство уранијума у организму људи који су живели у близини подручја на којима је дејствовано пројектилима са осиромашеним уранијумом и код оних који су били ангажовани на чишћењу тих локација.

Резултати испитивања били су истоветни са налазима рађеним код америчких војника, који су били ангажовани у Ираку 1999. године.

"Директне последице евидентиране су већ 11 година после агресије НАТО на СРЈ. Треба поменути оне најтеже - пораст малигних обољења, пораст аномалија на потомству, пораст спонтаних побачаја", рекао је доктор Радомир Ковачевић са Институтa за медицину рада и радиолошку заштиту Србије.

Ковачевић каже да када се погледају проценти онда су све те стопе готово дуплиране у односу на време пре 1999. године.

Најновијим испитивањима Завод за јавно здравље у Врању установио је да је број оболелих од малигних болести у Пчињском округу два и по пута већи него раније, али да је иста слика и у Браничевском и Колубарском округу и у централној Србији.

Опасност од заосталог радијационог ризика

Доктор Ержика Антић из Завода за јавно здравље у Врању не може са сигурношћу да тврди да је пораст обољевања од малигних болести директно повезан са радиоактивном муницијом односно са бомбардовањем.

"Да би утврдили да је то баш због тога, морамо да кренемо са мониторингом здравственог стања становништва", објашњава Антић.

Четири локације на југоистоку Србије гађане муницијом са осиромашеним уранијумом деконтаминиране су 2007. године.

"Немамо потврду да је осиромашени уранијум ушао у животни циклус. То показују резултати мониторинга, али они нису довољни. Резултате морамо да пратимо у дужем временском периоду. Реално постоји опасност од заосталог радијационог ризика", навео је Славиша Симић из Министарства животне средине и просторног планирања.

Према извештају Програма УН-а за животну средину, велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије чије се дејство може поредити са бојним отровима неконтролисано отишле у животну средину.