Обележено 105 година рада Завода за интелектуалну својину

Због чега је интелектуална својина важна за економију земље?

Читаве индустрије почивају на интелектуалној својини. То су такозване креативне индустрије, то је термин који данас користимо. То су индустрије чији је производ такав да представља неко заштићено право интелектуалне својине. Рецимо, музичка индустрија као основни производ има музичко дело, неку песму, то је ауторско дело. Затим, филмска индустрија, индустрија видео игара, ИТ индустрија, затим штампање књига и часописа. Све су то примери креативних индустрија које, кажем, почивају на интелектуалној својини. Када кажем “почивају” значи да одузмите им интелектуалну својину и такве индустрије доприносе са 5,8 одсто у стварању бруто домаћег производа ове земље и запошљавају преко 150.000 махом младих људи, са највећом стопом годишњом раста.

Колико имате пријава интелектуалне својине годишње и из којих области?

Прошле године смо имали, то је неки просек који имамо на годишњем нивоу, то је 9.480 пријава индустријске својине и депонованих, односно, захтева за депоновањем ауторских дела. Индустријску својину чиње патенти, жигови, индустријски дизајн, ознаке порекла производа и са друге стране кажем ауторско и сродна права. Прилично комплексна област. То је отприлике неки просечан број који имају и друге земље наше величине. Није ни превише, а далеко од тога да је мало. Највише имамо жигова, то је традиционално највећи број пријава, имамо их негде 7.025, ако се добро сећам, 2.600 домаћих пријава жигова и 4.425 међународних пријава жигова.

Где је Србија на Глобалном индексу иновација?

Србија је на 52. месту. Ми смо прошле године били на 53. месту, тренд је добар, од 133 земље колико се налази на тој ранг листи. Дакле, негде у средини, има простора и за напредак. Али кажем, Србија је 52. и последњих 10 година ми бележимо константан раст.

Када је у питању право интелектуалне својине, колико је наше законодавство усклађено са светским и европским законодавством?

Кад читате извештаје Европске комисије, сваки почиње са "Србија је остварила добар ниво усаглашености". Дакле, комплетна индустријска својина је усклађена. Комплетно ауторско право, осим четири директиве, с тим да смо урадили сада нацрт закона који је усклађен са још две, тако да практично остају само две директиве.

Шта су најчешћа кршења ауторских права и ко их крши?

Највише се крше филмска дела. У основи платформа на којој се данас кршења права и интелектуалне својине углавном дешавају је, наравно, интернет. Дакле, своди се на нелегално умножавање и шеровање, односно, дељење тих садржаја који су заштићени правима и интелектуалне својине. У првом реду то су филмови, затим књиге, раније је доминирала музика, сад се много више нелегално деле књиге, а имамо неке нове трендове, а то су нелегални стриминг сервиси, као и нелегална дистрибуција ТВ канала.

Колико радимо на промоцији и заштити ауторских права?

Ја сам небројено пута сведочио да овде дође неки човек очајан, јер је користио неки знак у промету, није га заштитио жигом, прославио се, стекао неку репутацију и онда се јави неко несолидно да то заштити на своје име. И то може негде да се реши али зашто бисмо себи излагали таквом ризику. Циљ наше едукације није да од наших привредника створимо патентне заступнике и професору универзитета. Ти људи треба да знају да то постоји, да постоји институција која се тиме бави и да то заштити.

Шта би требало да се предузме да би се боље заштитила интелектуална својина у Србији?

Нама треба образовање за интелектуалну своју, да бисте ви доносили праве одлуке, ви морате да имате добро потковане судије, добро потковане службенике овде у Заводу за интелектуалну својину, добро потковане инспекторе у тржишној инспекцији, запослене у царини, полицији, у тужилаштву итд. То је још једна димензија онога што зовемо образовање. Чак би ту образовање требало да крене негде у основној школи, како би наша деца макар знала да није у реду да препишу туђи рад и да га потпишу као свој, јер то је дело плагијата.

Дакле, да се дете учи као што је неморално да украде хлеб у продавници или нешто друго, да није у реду да копира књигу. То је ствар просвећености једног народа, степена цивилизованости једног народа да се, између осталог, и по томе мери, колико поштујемо интелектуални рад. Јер, како се то каже, морал је кичма на коју се право ослања. То важи и за интелектуалну својину.