Накнада за душевну бол

Да ће Јаношу Боду из Зрењанина нестанак три штапа за пецање, која му је одузела риболовачке инспекција, а несавесни магационер риболовачког друштва касније изгубио, донети пола милиона динара због претрпљених душевних боли, вероватно би и раније пожелео да га рибочувари ухвате без дозволе.

За разлику од те пресуде која је донета у веома кратком року, а касније преиначена од Врховног суда, такође брзо, Драгиша Зекић тврди да је после пет година и даље на почетку судског поступка. Због погрешне дијагнозе тужио је Клинички центар у Београду.

"Изгубио сам све. Живео сам 15 године година у убеђењу да имам ХИВ. Сваки следећи дан ми је био неизвестан. Нисам могао ништа да планирам, ни летовање, ни зимовање, ни факултет. Једноставно, то је пакао од живота", каже Зекић.

Изгубљена младост, претрпљена дискриминација и емотивни крах имају своју цену.

"С обзиром на дужину трајања, тражили смо одштету од 90 милиона динара", рекао је Зекић.

Ипак, у нашим судовима, врло ретко се одређује накнада која је виша од пола милиона динара.

"Критеријуми који се користе и које судије примењују приликом досуђивања, односно одлучивања о висини те накнаде јесу дужина, интензитет, трајање страха, односно болова, као и да се посебно води рачуна о томе да та накнада буде правична", рекла Гордана Вуковић, портпарол Првог суда у Београду.

Процеси обично не трају дуже од две године, а накнада за душевну бол се најчешће одређује када постоји клевета, затим, када се туђом грешком изгуби блиски сродник или када особа претрпи физичку наруженост као што је инвалидитет.

Судије тврде да је у последње две године забележен пораст те врсте спорова.