СМС (не)писменост

Истраживање Института за педагогију је потврдило и оно што траје годинама, али постаје све израженије, ниво језичке културе ученика изразито је низак, а комуникација лоша јер се све мање и чита и пише.

Све је очигледније да се оловка и свеска, неопходан прибор сваког ђака, користи само у школи. Код куће се виртуелно ћаска са вршњацима и тада се о правопису мало размишља. Зато је сваки повратак класичном писању, признају ђаци, све тежи.

СМС поруке и дописивање на Интернету засновани су на скраћеницама, жаргонским конструкцијама. Те реченице су пуне грешака, граматичких, правописних, и сваких других, а ван контекста, готово неразумљиве.

"Пишу аутоматски, не размишљају ни о великим словима, ни о састављеним, ни растављеним речима. И то колико квари њихов правопис, толико квари и рукопис. Ако ви у једном дану све више пишете на тастатури, а не забележите неку своју мисао у дневнику, избегавате писање домаћих задатака, онда то не може да допринесе ни побољшању рукописа, а ни правописа", каже професорка српског језика Мирјана Терзић.

Деца пишу све горе, а и све мање читају. Имајући то у виду стручњаци мисле да је нужно побољшати избор лектире.

Професор Драгица Павловић из Института за психологију каже да постоји раскорак између онога што су интересовања деце, њихових могућности и онога што је списак обавезне литературе.

"Не кажем да је то потпуни раскорак, али он ипак постоји, и то је управо та опасност која их доводи на ивицу тога да беже од читања", рекла је Драгица Павловић.

Ученици боље знају називе новина него наслове књига  

Истраживање је показало да ученици боље знају називе новина него наслове књига које би требало да прочитају, а за то одговорност сносе и родитељи.

"Деца много чешће и њих саме виде како читају новине, а ретко књиге. И одрасли све мање читају, али и купују књиге. Имате места у Србији где чак и нема књижаре где се може купити књига", каже Јелена Стевановић из Института за педагошка истраживања.

Поражава чињеница да су родитељи често саучесници својој деци у покушају да се избегне читање, јер ни сами нису свесни његовог значаја.

"Оно је битно за сваки школски предмет, за сналажење на улици, за сналажење у животу, када идете по документа, за комуникацију у било којој институцији. Читање је вештина која вам омогућава да будете компетентни у било којој ситуацији", рекла је Драгица Павловић.

Ако не читате, не само да ће вам бити непријатно у друштву када не знате садржај неке књиге, кажу стручњаци, већ вам се лако може десити да чак ни смисао неке брзо испричане шале, једноставно не схватите.