Рад "на црно" на удару инспекције

Према незваничним проценама између 500 и 700 хиљада радника у Србији ради на црно. На црно најчешће раде млади, примаоци социјалне помоћи, и запослени који не примају плату. Сузбијање рада на црно најважнији је задатак инспекције рада и многих државних органа, а прошле године, на основу прекршајних казни, наплаћено је 382,5 милиона динара.

У борби за голу егзистенцију Игор Ставровић принуђен је да ради на црно. Радио је четири месеца у приватној фирми непријављен, али је онда напустио тај посао. Газда му је остао дужан једну плату.

"Прекинуо сам радни однос, ако тако могу тако правно да га назовем, зато што нисам био задовољан платом и што нисам био пријављен. А и исплата је била нередовна", прича Игор, уз напомену да је газда обећао да ће га пријавити. 

Прошле године Инспекција рада обавила је више од 390 хиљада надзора којима је обухваћено 350 хиљада радника. Од око 6.000 затечених непријављених радника, интервенцијом инспекције њих 5.000 примљено је у стални радни однос.

Инспектори су обучени да раде комплетан надзор и то у три смене, а предложене су и измене неких често злоупотребљаваних одредби закона о раду. Инспекција је на пример, тражила да уговор о раду буде у седишту послодавца.

"Уговор о раду мора се закључивати моментом почетка рада радника, а не у року од осам дана од када радник почиње да ради, каква је сад ситуација као и са уплатом пореза и доприноса где послодавац сада има рок од осам дана који ствара могућност за злоупотребе", рекао је Радован Ристановић, директор Инспекције рада.

Рад на црно је и неплаћање доприноса, пореза и прековременог рада, и ускраћивање годишњег одмора. Иако су казне високе, прошле године изрицане су далеко испод законског минимума, а велики број инспекцијских прекршајних пријава је застарео.

Све то није стимулисало смањење рада на црно, а не охрабрује ни податак да ће због рационализације државне управе од 305 инспектора рада у Републици, њих 39 остати без посла.