Пре 26 година окончана Битка за Кошаре – најтежи фронт агресије НАТО-а

Битка је завршена повлачењем Војске Југославије након Кумановског споразума.

Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.

Како је све почело и како се завршило и о најважнијим детаљима битке у анализи пуковника у пензији Душка Шљиванчанина, ратног команданта 53. граничног батаљона Приштинског корпуса 3. армије Војске Југославије, за Интернет портал РТС-а.

Шест најважнијих момената о бици на Кошарама, једној од најтежих и најдраматичнијих битака током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године

Где се одиграла битка

Битка на Кошарама одиграла се на југословенско-албанској граници, у рејону карауле Кошаре, у близини Проклетија.

Тај гранични појас био је од кључног значаја јер је представљао могући коридор за копнени упад терориста ОВК са територије Албаније у Косово и Метохију.

Границу је обезбеђивао 53. гранични батаљон са девет сталних и три летње карауле: караула Кожњар у близини манастира Високи Дечани, летња караула "Бошко Жиловић", караула "Генерал Павле Илић", летња караула Ђеравица, караула Кошаре, караула Морина, "Митар Војиновић", караула Дева, караула Ћафа Прушит, караула Годен, караула "Дејан Радановић" и караула Ликен у подножју планине Паштрик.

Стање на тој граници је увек било стање ни рата ни мира. До момента потписивања Кумановског споразума ниједан страни војник није крочио на тло Косова и Метохије. Одбраном државне границе омогућени су услови за преговоре нашем државном руководству и Резолуцију 1244.

Ко је учествовао у бици

Са једне стране биле су јединице Војске Југославије – углавном млади војници на редовном служењу војног рока. 

У одбрани карауле учествовали су војници из састава 125. моторизоване бригаде и 53. граничног батаљона, уз подршку елитних јединица – 63. падобранске и 72. специјалне бригаде. 

Са друге стране, напад су извели припадници терористичке ОВК, уз директну логистичку, артиљеријску и обавештајну подршку НАТО алијансе и регуларне војске Албаније.

Када је битка почела и колико је трајала

Битка је почела 9. априла 1999. године, на Велики петак, и трајала пуна два месеца. То је било време жестоких окршаја, под сталним НАТО бомбардовањем, и у немогућим условима за одбрану.

Почела је снажним ударом из ваздуха и са дистанце по свим објектима инфраструктуре који са простора централне Србије изводе на простор КиМ уз електронско ометање свих веза.

Први и најтежи удар примили су војници на караули Кошаре и Морина из састава Прве граничне чете 53. граничног батаљона.

Заправо, битка у рејону Кошара почела је још 1997. године, интензивирала се 1998. а кулминирала 9. априла 1999. и трајала до 14. јуна. 

Битка на Паштрику почела је 26. маја рано ујутро и трајала је без прекида до 14. јуна.

Стратешки циљ нападача

Циљ нападача је био да се пробије гранична линија и омогући копнени продор ОВК ка дубини територије Косова, чиме би се створила зона под њиховом контролом пре окончања рата.

Линија фронта је неколико пута померана, али кључни циљ, пробој границе – није постигнут.

Војска Југославије је, упркос свим неповољностима, задржала контролу над подручјем и спречила копнени продор непријатељских снага преко Кошара.

Зашто је битка значајна

Битка на Кошарама сматра се симболом херојства, пожртвовања и отпора младих војника који су бранили територију земље у неравноправним условима.

Постала је део колективног сећања као пример одбране отаџбине у времену опште агресије и изолације.

То није била само борба за караулу – то је била борба за образ и част војске и народа. Морал у јединицама био је изнад сваког очекивања. Иза није било друге линије. Иза нас је била Србија.

Битке на Кошарама и Паштрику су симбол одбране од НАТО агресије.  

Жртве и сећање

Битка на Кошарама остала је запамћена као симбол отпора и жртве. Поред војног значаја, она носи и дубоку емоционалну вредност – као подсећање на младе животе који су у тренутку историјске неизвесности стали у одбрану границе своје земље.

Сећање на овај догађај, али и одбрану отаџбине 1999. године не бледе а погинули и преминули саборци заувек ће остати уписани у историју.

Сећања на хероје обележена су споменицима и меморијалима.

Међу палим борцима били су многи младићи од 18 и 19 година, тек пристигли на служење војног рока. 

Бранили су земљу као ветерани, а били су деца!