Случај "Велики брат" у аутобусима – налепнице покренуле ванредну инспекцију, ко има право да снима и слуша

У аутобусима једног приватног превозника на линијама 56 и 56л у Београду појавиле су налепнице са обавештењем да се у снимају и слика и разговори. Камере су у београдски превоз ушле пре десет година, али ово је први случај да се, како се наводи, бележе и аудио-записи. Емина Ковачевић из Канцеларије повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности најавила је да ће та институција покренути ванредни инспекцијски надзор. Камере се налазе готово свуда око нас, па се неминовно поставља питање ризика од злоупотребе.

Иако постојећи законски оквир не дозвољава аудио-надзор, у аутобусима "Ниш експреса" на градској линији 56 и 56л у Београду примећене су налепнице које обавештавају путнике да надзорне камере поред слике бележе и звук.

Из Секретаријата за јавни превоз кажу да су спорно возило "Ниш експреса" одмах искључили из саобраћаја и да је свим превозницима који учествују у јавном превозу у Београду наложено да провере сва обавештења у возилима.

Тврде да у возилима јавног превоза постоји искључиво видео-надзор, а да аудио-снимање није дозвољено, нити се примењује.

Из "Ниш експреса", чија возила саобраћају овом линијом, тврде да не поседују уређаје за аудио-снимање, већ само видео-надзор и да је поменута налепница грешком залепљена.

Покреће се поступак ванредне инспекције

Емина Ковачевић из Канцеларије повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности каже за РТС да се поставља питање колико таквих аутобуса "Ниш експреса" саобраћа, не само у Београду, него и у другим градовима Србије, међуградском и ванлинијском превозу, наглашавајући да ће та институција покренути поступак ванредне инспекције.

Како напомиње, било је случајева где су се фирма, предузеће или орган позивали на "легитимни интерес", али је то у пракси јако тешко доказати, док се "аудио-надзор ни у једном закону не спомиње".

"Није довољно да се ви само позовете на легитимни интерес, као такав. Морате да докажете равнотежу, то јест, да интереси предузећа претежу над правима и слободама грађана, што је у пракси јако тешко доказати", наглашава Ковачевићева.

Аудио-надзор није предвиђен законом

Поред тога што аудио-надзор као такав у нашој земљи није предвиђен ниједним законом, Ковачевићава истиче да Србија нема ни посебан закон о видео-надзору, него се та област помиње у Закону о приватном обезбеђењу у виду техничких мера.

Да ли је реч само о налепницама, како наводе у "Ниш експресу", Ковачевићева каже да ће утврдити инспекција.

"Канцеларија повереника контактираће градске власти и Секретаријат за саобраћај да бисмо видели шта стоји у уговорима са тим приватним превозницим и који су услови испуњени", наводи Ковачевићева.

Сматра да је тешко поверовати да је налепница грешком залепљена, али да би баш зато требало да се прегледа и утврди стање у свим аутобусима "Ниш експреса".

Правила и процедуре

Камере су свуда око нас – у мобилним телефонима, као део система обезбеђења, контроле саобраћаја.

Закон о приватном обезбеђењу регулише технички надзор или техничко обезбеђење на које имају право и приватна и пословна лица, али они морају да направе уговор са посебним лицима, која имају овлашћења да се баве пословима приватног обезбеђења.

Притом, на видљивом месту мора бити истакнуто обавештење да се, на пример, одређена јавну површина снима, да би свако био упозорен.

Лиценцирана предузећа постављају камере и уговором са власником регулишу све детаље. Снимци се обавезно чувају 30 дана и одмах се, на захтев полиције, показују без посебне судске процедуре.

Уколико је реч о правном лицу, запослени морају бити обавештени да се унутрашње просторије снимају и морају да дају сагласност за то.

Напредне камере за видео надзор су ефикасне у борби против криминала. Међутим, увек се поставља питање могућности злоупотребе.

Могућност злоупотребе

Емина Ковачевић напомиње да је важно да је регулисано ко има приступ видео подацима, како се чувају, после колико се бришу, у коју сврху се користе.

"Ако се према Закону о заштити података испуне све норме, ми никад не можемо да искључимо (ризик од злоупотребе) баш 100 одсто. Увек имате тај људски фактор на који не можете да утичете. Али, ако се спроведу кадровске и техничке мере, тај ризик се смањује", објашњава Ковачевићева.

Видео-снимцима, према Закону, не може да има приступ било ко, већ подаци морају да буду заштићени криптозаштитом, односно, посебним програмима, а свако ко приступа подацима мора да има засебне параметре за логовање.

"Софтвер као такав мора да прати да ли сам се ја улоговала или сте се ви улоговали, и онда се смањује ризик. Систем и процедуре су једини начин заштите", закључује Ковачевићева.

Цело гостовање Емине Ковачевић можете погледати у видеу на почетку текста