Заштита риба у Србији на тесту – како сачувати смуђа, штуку и младицу

Без штапа, удице и мамца, ниједан риболовац не креће на пецање. Носе још доста опреме, али оно што не смеју да забораве јесте дозвола.

"Риболовци би увек рекли да им је скупа дозвола, међутим, да би се чувала вода, мора и то да се финансира однекле. Дозвола од 9.000 динара је тренутно сасвим оправдана, гледајући утрошак горива, ангажовање рибочуварске службе и средства која, наравно, морају бити амортизована и плаћена", наводи Оливер Аџић из Риболовачког савеза Војводине.

Интересовање за куповину рекреативних дозвола за пецање у Војводини последњих пет година расте. У другим крајевима земље нема значајнијих промена, а "Србијашуме" издају око 12.000 дозвола. Међутим, расте број прекршаја.

Много је оних који не поштују правила, због чега су поједине врсте риба у ризику од истребљења и за њих важи трајни ловостај. Најугроженија је кечига, која већ годинама не сме да се нађе у чуварци.

"Младица је једна од риболовно атрактивних врста која је угрожена и која је на списку трајно заштићених. По мени, већи проблем је што недовољно штитимо врсте које нису на списку критично угрожених, а које су на путу да постану критично угрожене и чији се број и просечна ловна величина евидентно смањују. Ту су и смуђ, штука, шаран и деверика", каже Владимир Стакић, риболовац и уредник магазина Риболов.

Чешће контроле и вештачки мрест као опција

Проблем је, објашњава он, што се од 2009. године издају јединствене дозволе за отворене воде.

"Значи, ја који сам са Врачара, плаћам риболовну дозволу кориснику који има право продаје као да је дозвола на Врачару, а онда идем и пецам свугде другде. Теоретски, могу да пецам само на Дрини или само у Војводини и да вршим притисак на те воде и односим рибу одатле, а ти корисници од мене немају ниједног динара", додаје Стакић.

Решење види у чешћим контролама риболоваца, али и у томе да се створе вештачки услови за мрест риба тамо где природни није могућ, и, можда најбитније, да се воде поштеде од загађења.